Крајем године истиче рок у којем фирме које су користиле државну помоћ због короне не смеју да отпуштају запослене, а у Унији послодаваца, и у синдикату, указују да ће откази највероватније уследити ако не буде даље помоћу државе.
Реч је, иначе, о нешто више од милион запослених у око 235.400 фирми, којима су исплаћене последње „ковид накнаде“ у виду 60 одсто минималца из државног буџета, а послодавац је „доплаћивао“ разлику до зараде.
У Унији послодаваца Србије (УПС) кажу да ће бити много тешко одржати ниво привредног деловања у наредној години без подршке државе и да треба очекивати да ће због тога многи остати без посла.
Почасни председник УПС-а Небојша Атанацковић за Танјуг каже да су ове године фирме опстајале, а запослени били поштеђени губитка посла захваљујући подршци државе.
„Где ће се остајати без посла, у великој мери зависиће од делатности. Најтеже ће бити у туризму и угоститељству. Све фирме које се баве међународним туризмом ће бити или затворене или ће врло тешко опстати са сасвим малим бројем запослених“, рекао је он.
Ове године подршка привреди била је општа, а, с обзиром да следеће године неће бити буџетске могућности за издвајање исте количине новца, послодавци ће иницирати да подршка неопходна за опстанак буде усмерена ка конкретним фирмама.
„Изаћи ћемо са предлозима на Социјално економски савет. Апсолутно се мора направити једном разлика између оних којима је помоћ неопходна да би им фирме опстале и запослени у њима, и оних који ће моћи да опстану без отпуштања запослених, иако не добијају помоћ“, каже Атанацковић.
Додаје да се подршка не мора давати чак ни по гранама привреде, него појединцима који у њима делују.
„Мора да почне да се прави разлика између појединих привредника, обзиром да постоје подаци шта су били приходи у овој години, а шта у претходној и шта је то што се може очекивати у наредној години“, каже он и додаје да ће послодавци такву иницијативу поднети веома брзо.
Неизвесност око ковида знатно умањује могућности планирања у привреди, јер се на Србију преносе проблеми земаља са којима имамо трговинску размену.
„Поплаве и земљотреси се десе и прођу, међутим око ковида ми не можемо бити сигурни, без обзира на оптимизам по питању здравствених решења“, сматра он.
Упркос домаћем и оптимизму међународних финансијских институција да ће 2021. године бити значајног привредног раста, Атанацковић процењује да код привредника ипак постоји несигурност.
„Разлог који је ове године довео до изостанка раста БДП-а сигурно ће се у некој мери наставити и наредне године. Нико од нас, ни највећи песимисти нису могли да очекују да ће пандемија да траје, да ће чак да добије веће замахе“, каже он.
Закључује да је Србија била срећне руке у односу на друге, индустријски развијеније земље, јер је успела да ове године има мали пад БДП-а, а део привреде усмерен ка потребама становништа успео је да и током ковида ради несметано.
Председник синдиката УГС „Независност“ Зоран Стојиљковић сматра да ће држава наставити са праксом субвенционисања, што ће, каже, бити један од главних разлога који ће спречити отпуштање радника.
„Једна је пракса влада да у кризним ситуацијама, попут ове, нађу неку врсту компромиса да заштите послове и радна места, напуштају неолибералне механизме и јачају социјалну заштиту“, истакао је он.
Сматра да ће доћи до интервенције кроз јавне финансије, јер, како је рекао Блицу, ниједна власт не жели да губи подршку грађана у оваквим ситуцијама.
Он истиче да су први на удару сектори личних услуга, они који су везани за путовања, за неке сувишне трошкове којих су се грађани прво одрекли.
„Ту би могло доћи до отпуштања или превођења на неформални статус, али много мање него што би то на први поглед у класичном неолибералном систему било“, рекао је он.
ТопПрес/ Извор: Танјуг