Паљење остатака жетве кажњиво – штете огромне

Паљење остатака жетве кажњиво – штете огромне

Министарство заштите животне средине поново је упозорило на велику штетност и погубне последице паљења стрњике на њивама и подсетило на неопходност примене ефикасних, корисних и сигурних метода заоравања остатака жетве.

Лоша пракса паљења као застарелог начина уклањања жетвених остатака представља велики ризик по живот и здравље грађана и имовину, наноси велике штете пољопривреди, животној средини и природи, саопштило је Министарство.

„Паљење стрњике законом је забрањено и квалификује се као кривично дело, а за починиоце су превиђене високе новчане казне“, наводи се у саопштењу и додаје да су штете намерних паљења усева вишеструке.

Паљењем стрњике, како нагалшава Министарство наноси се штета у пољопривреди, јер ватра уништава корисне микроорганизме у горњим слојевима земљишта и смањује плодност.

„Смањује се садржај хумуса у земљишту и уништава целокупан азот који је потребно накнадно надоместити ђубрењем. Загревањем земљиишта при паљењу сламе изгори и до три тоне хумуса по хектару, а за стварање центиметра хумуса потребно је 100 година“, наводи Министарство.

Министарство подсећа да се паљењем неповратно изгуби, односно враћа у атмосферу, око шсет килограма азота по тони сламе.

„Спаљивањем стрњике не смањује се само квалитет земљишта, већ се пожар неретко прошири на околину уништавајући читаве екосистеме, угрожавајући дивљач, биљне и животињске врсте, девастирајући заштићена подручја“.

Загађење ваздуха и емитовање веће количине угљен диоксида који је у највећој мери узрочник ефекта стаклене баште утиче на климатске промене, због којих су све чешће екстремне временске непогоде, које неповољно утичу на пољопривредну делатност.

С друге стране, трендови више просечне температуре ваздуха утичу и на већи ризик од пожара, који постају све деструктивнији, подсећају из Министарства.

ТопПрес/ Извор: Танјуг

KOMENTARI