Крсна слава – верски обичај који се задржао у српском народу, један од најважнијих празника који окупља породицу, а који велича одређеног свеца, чувара тог дома. Овај обичај потиче из паганских времена, како би се одржала веза са прецима и пореклом.

Код Срба свака породица одвојено слави свог свеца. Славу наслеђују синови од оца, неретко и само најстарији син, ако мушке деце има више, док ћерке преузимају мужевљеву славу.

Слава окупља целу породицу, по жељи и пријатеље, а у српском народу устаљен је обичај да се на славу не зове – већ свако ко дође тог дана у кућу која обележава свог свеца, требало би да буде угошћен у складу са могућностима породице.

Највећи број слава у српском народу празнује се баш у јесење доба, када се прослављају и најчешће слава у Срба – Митровдан, Аранђеловдан и Никољдан.

Ово је 10 највећих слава до Божића:

27. октобар – Преподобна Параскева (Света Петка)

31. октобра – Свети апостол и Јеванђелист Лука

8. новембар – Свети Великомученик Димитрије (Митровдан)

14. новембар – Свети Козма и Дамјан (Врачи)

16. новембар – Свети Ђорђе (Ђурђиц)

21. новембар – Сабор Светог Архангела Михаила (Аранђеловдан)

24. новембар – Свети Мученик Стефан Дечански (Свети Мрата)

4. децембар – Ваведење Пресвете Богородице

17. децембар – Света Варвара

19. децембар – Свети Николај Чудотворац (Никољдан)

Славска трпеза: свећа, жито и колач

Слава се обележава богатом трпезом, која не може да се замисли без славског колача и жита. Уколико ипак, неко нема могућност и средства да уприличи богату гозбу, најважније је да се припреми славски колач и жито, и да се упали славска свећа.

Жито представља илустровану везу овоземаљског и загробног живота, а као црквени симбол оно подсећа на биљне жртве из старог завета. Такође, обичај је да уочи славе породични свештеник дође у кућу да свети водицу, од које се касније меси славски колач.

Када осване дан славе, у цркву се носи славски колач, жито и црно вино. У зависности од тога да ли слава пада за време поста, гозба може да садржи месо и животињске производе (мрсна слава) или не (посна слава).

Остале велике славе до Божића:

1. новембар – Свети Прохор Пчињски

5. новембар – Свети апостол Јаков, први епископ Јерусалимски

10. новембар – Свети Арсеније Сремац

11. новембар – Аврамије Затворник (Аврамијевдан)

25. новембар – Свети Јован Милостиви

26. новембар – Свети Јован Златоусти

27. новембар – Свети апостол Филип

29. новембар – Свети апостол Матеј

7. децембар – Света великомученица Екатерина

8. децембар – Свети свештеномученик Климент

9. децембар – Свети Алимпије Столпник (Алемпијевдан)

13. децембар – Свети апостол Андреј Првозвани (Андрејевдан)

18. децембар – Свети Сава Освећени

ТопПрес/ Извор: Телеграф.рс