У протеклих годину и по дана од почетка примене закона и апликације за пријављивање сезонаца, ангажовано је 37.000 сезонских радника, што је у државну касу по основу наплаћених пореза и доприноса унело око 3,3 милиона евра, односно око 390 милиона динара.
Новац уплаћен у буџет по основу пријаве радника је до примене Закона о поједностављеном радном ангажовању сезонских радника у пољопривреди, циркулисао у сивој зони, јер послодавци нису плаћали обавезе ни држави ни радницима.
Раније пројекције надлежних су да ће у наредне три године висина прихода по основу плаћених пореза и доприноса за сезонске раднике премашити 15 милиона евра.
„Пре почетка примене овог закона и софтвера, процена је да је и до 80.000 сезонских радника радило у пољопривреди потпуно илегално. Ако знамо да је за нешто више од годину и по дана, скоро 40 хиљада људи пријављено на овај начин, то је доста добра статистика“, каже Тиса Чаушевић из НАЛЕД-а.
Према подацима НАЛЕД-а, током рада на сезонским пословима, половини од 80 хиљада колико се процењује да их има у пољопривреди, први пут је омогућено да им буду плаћени порези и доприноси током ангажовања.
„На овај начин су ови радници ушли у легалне токове што значи да су послодавци платили порезе и доприносе за њихово ангажовање, што до сада није био случај. Укупна вредност наплаћених пореза и доприноса до данас је око 3,3 милиона евра. Само на рачун пореза наплаћено је близу 900.000 евра у динарској противвредности“, наводи Чаушевић за Танјуг.
У Србији је у јеку рад на пољима, у воћњацима и постројењима за прераду, а бројке НАЛЕД-а показују да више од 400 послодаваца користи електронски систем пријаве сезонских радника.
„Око две трећине послодаваца су правна лица, док су чак једна трећина физичка лица, пољопривредна газдинства која воде физичка лица, а која до увођења ове реформе уопште нису имала право да на легалан начин да ангажују сезонске раднике“.
У овом моменту, додаје Чаушевић, није захвално правити поређење статистике за првих шест месеци ове године са истим периодом претходне, обзиром да је почетком 2019. почела примена е-пријаве сезонаца, а у априлу и мају ове године било је ограничено кретање због короне.
Ипак, каже, у овој години се бележи благо повећање броја пријављених радника путем апликације.
За сада, путем апликације се пријављују радници ангажовани за послове у пољопривреди, али постоји интересовање и других сектора да се овакво решење примени и код њих.
Сезонци су највише ангажовани на припреми пољопривредног земљишта, брању повртарских или воћарски плодова, на њиховом сортирању…
Из НАЛЕД-а поручују да би волели да виде на који начин би овај систем могао да се даље развија, обзиром да су послодавци који тренутно ангажују сезонце углавном пољопривредна предузећа и газдинства, а да потреба постоји и у другим гранама економије.
ToпПрес/ Извор: Танјуг