Производња органске хране велики потенцијал за Србију

Производња органске хране велики потенцијал за Србију

Од 2012. површина на којој се узгаја органска храна у Србији је удвостручена на 13.400 хектара.

Број произвођача је повећан више од шест пута и то са 1.061 на 6.153, а извоз је порастао са 3,77 милиона на 23,1 милион евра, саопштено је из НАЛЕДА. Ипак, само 0,4 одсто обрадивих површина се користи за органску производњу.

Током децембра удружење Агро кластер Србије и НАЛЕД организују јавну кампању „Месец органске хране“ како би пружили прилику произвођачима, потрошачима и њиховим асоцијацијама, представницима релевантних институција и стручној јавности да понуде решења за унапређење услова за производњу органске хране у Србији.

Како је саопштио је НАЛЕД, подаци говоре о великом потенцијалу за развој ове гране привреде – од 2012. површина на којој се узгаја органска храна у Србији је удвостручена, на 13.400 хектара, број произвођача је повећан више од шест пута, и то са 1.061 на 6.153, а извоз је порастао са 3,77 милиона на 23,1 милион евра.

У саопштењу се, међутим, додаје да се само 0,4 одсто обрадивих површина користи за органску производњу, што је многоструко мање него у суседним земљама из ЕУ (Аустрија 21,3 одсто, Хрватска 6,1, Бугарска 3,2, а разлог за то су препреке у прописима и недовољна подршка.

„Циљ нам је да кроз дијалог јавног и приватног сектора заједно дођемо до најбољих решења за проблеме са којима се сусрећемо. У Србији доминирају мали произвођачи с просечном величином поседа од пет хектара, што је три пута мање у односу на просек ЕУ. Како су најчешће регистровани као пољопривредна газдинства, прописи их без оправданог разлога ограничавају на производњу ниског степена прераде, што наше пољопривреднике чини неконкурентним“, изјавио је Милош Јањић, председник Управног одбора Агро кластера, удружења које су 2017. формирали Продуктна берза Нови Сад, Институт за економику пољопривреде Београд и Универзитет Едуцонс Сремска Каменица.

Органска храна се узгаја без вештачких ђубрива, синтетичких пестицида, ГМО и хормона уз строго ограничену и контролисану употребу антибиотика, са циљем очувања здравља и животне средине. Због ових услова, време потребно за конверзију земљишта пре почетка органске производње траје две до три године што ствара додатни проблем, јер онемогућава произвођачима да закупе државну земљу јер су рокови закупа краћи.

„Кључ успеха у јачању конкурентности лежи у систему подстицаја који је потребно прилагодити потенцијалу и потребама органске производње. Такође, имајући у виду постојеће капацитете инспекције за контролу органске хране, тржиште Србије је веома рањиво на појаву нелојалне конкуренције и лажних органских производа који могу да наруше поверење потрошача“, каже Душан Васиљевић, консултант за економска и питања добре управе у НАЛЕД-у.

„Месец органске хране“ део је четворогодишњег Пројекта јавно-приватног дијалога за развој који финансира Америчка агенција за међународни развој (УСАИД), а спроводи НАЛЕД у сарадњи с Републичким секретаријатом за јавне политике.

ТопПрес/ Извор: Танјуг, Бета

KOMENTARI