Срби данас славе Мали Божић, српску Нову годину: Меси се василица

Срби данас славе Мали Божић, српску Нову годину: Меси се василица

Верници старокалендарских православних цркава данас обележавају Нову годину по Јулијанском календару, која се у Србији назива и српска Нова година, а обележава се и Обрезање Исуса Христа и свети Василије Велики. Нову годину данас обележавају Јерусалимска црква, Руска црква, Српска православна црква, Грузијанска патријаршија и Света Гора Атонска.

Током историје хришћанства није било јединства у томе од када би требало рачунати почетак године. Некада је то био март, а потом и Ускрс. Свети Амвросије Медиолански каже да би годину требало почети у септембру, у славу Светог цара Константина, рођеног у Нишу.

У Византији је још дуго било двоумљења. Први и Шести васељенски сабори сматрају да је добро да се почетак године стави у септембар, налазећи за то библијско оправдање.

Нови завет учи да је Исус Христ око празника јеврејске Нове године, ушавши у синагогу, огласио годину милости Господње.Од 1989. године овај дан се, на предлог васељенског патријарха, обележава као Дан твари Божије, односно свега од Бога створеног.

Овај празник „подсећа људе на бригу о животној средини и природи уопште која је немарним, неодговорним и крајње нехришћанским деловањем човековим болно рањена и насилнички угрожена“.

Христ (Божији син) је обрезан у храму осмог дана по рођењу, сходно јеврејским обичајима и тада су му наденули име Исус.

Обрезање показује да је примио на себе истинско људско тело, а не привидно, како су касније о њему учили јеретици.

Исус је обрезан и јер је хтео да испуни закон, који је сам дао кроз пророке и праоце.

Испунивши тај законски пропис, он га је заменио крштењем у Својој цркви.

„Јер у Христу Исусу нити што помаже обрезање ни необрезање, него нова твар“ (Гал. 6, 15), објављује апостол Павле у Новом завету.

У храмовима се моли Господу Исусу Христу да благослови венац године, да сачува православље у миру, да година протекне добро, да градове Бог сачува неповређене, да христољубивог владара земље заштити и дарује му победу над противницима.

Моли се и за победу над кривоверством, за плодове земаљске, здрав ваздух, кишу са небеса и за избављење од свих невоља.

Срби празник посвећен обрезању Исуса Христа називају и Мали Божић, па се у многим крајевима на данашњи дан понављају неки обреди и радње својствени празновању Христовог рођења.

У неким крајевима се на тај дан спаљују остаци бадњака. Као што се за Божић меси чесница, за Мали Божић се меси посебан обредни хлеб „василица“, у који се ставља зрневље многих житарица, бундеве, пасуља, бобице дрена – за здравље, и метални новчић као симбол богатства и среће.

Верује се да се данас не треба свађати, јер ће људе у противном целе године терати баксуз, док се у неким крајевима верује да се данас посебно треба чувати да вас неко не превари.

Православна Нова година се у новије време прославља као и Нова година 31. децембра, људи се окупљају у ресторанима и кућама, преједају се, напијају и пуцају, а у поноћ се љубе и желе једни другима срећу.

Стари су говорили да би ново лето требало дочекати будан, а да неудате девојке гатају ако желе да знају да ли ће се те године удати и за кога.

На овај дан се месио и колач „василица“, сличан чесници. Колач се шарао са три увезане трске или са три дренове гранчице увезане црвеним концем, које су, по народном тумачењу, представљале Свето тројство.

У неким крајевима се веровало да ће бити родна година ако на овај дан падне снег или буде облачно.

ТопПрес/ Извор: Мондо.рс

KOMENTARI