Све више грађана уплаћује добровољну пензију

Све више грађана уплаћује добровољну пензију

Појефтинио дозвољени минус, али поскупеле банкарске провизије
Како да затворите рачун у банци и не доспете на “црну листу” Кредитног бироа
Промена ПИН-а кошта 600 динара

Према подацима Народне банке Србије (НБС) на крају трећег тромесечја 2018. године, нето имовина добровољних пензијских фондова износила је 39,1 милијарду динара, што представља раст од 2,7 процената, сазнаје Каматица.

У добровољне пензијске фондове у прва три тромесечја уплаћено је 863,66 милиона динара. До краја јуна ове године укупно је уплаћено 847,43 милиона динара, а од тог броја 34,3 процента су индивидуалне уплате, 28,7 процената је било по основу уплата послодаваца својим запосленима, док се 37 одсто односи на уплате преко пензијског плана.

– Велики потенцијал за даљи раст броја чланова пензијских фондова представљају компаније са великим бројем запослених. Уштеда је могућа, с обзиром на то да се уплата пензијског доприноса у добровољне пензијске фондове из средстава послодавца ослобађа плаћања пореза на доходак грађана и доприноса за обавезно социјално осигурање до износа од 5.757 динара, по запосленом месечно, као и да се уплате у истом износу које послодавац врши путем административне забране, обуставом и плаћањем из зараде запосленог, ослобађају плаћања пореза – објашњавају у НБС.

За разлику од штедње грађана, новац којим располажу добровољни пензијски фондови налази се највећим делом у динарима, чак 85,96 одсто. Преостали део, од 14,4 процента, је у еврима и доларима.

Како Каматица сазнаје, највише новца добровољни пензијски фондови улагали су у државне обвезнице и оне су чиниле нешто више од 83 процента укупне имовине. Затим, новца има и у акцијама 8,55 процената, као и на кастоди рачунима и орочених депозита код банака и то 6,93 процента, а мање од једног процента средстава уложено је у обвезнице Европске банке за обнову и развој као и у инвестиционе јединице отворених инвестиционих фондова.

– Накнаде су параметар који грађани треба да имају у виду код избора фонда, али их не треба посматрати изоловано. Висина накнаде зависи и од активности инвестирања. По правилу, активнији фондови, намењени млађим особама, које ће доприносе уплаћивати у дужем временском периоду, у већем проценту инвестирају у сложеније инструменте и преузимају већи ниво ризика, те се од таквих фондова очекује већи принос, због чега имају и више накнаде. С друге стране, фонд који инвестира пасивно и у сигурније финансијске инструменте требало би да има и мање накнаде. Планирано улагање средстава чланова фонда, очекивани принос и ниво ризика који се преузима, као и накнаде које друштва наплаћују, треба посматрати заједно при доношењу одлуке о избору фонда, саветују у Народној банци Србије.

Просечна старост корисника добровољних пензијских фондова је 46 година, највише корисника је у старосној доби од 40 до 60 година, око 62 процента.

ТопПрес/ Извор: Каматица

КОМЕНТАРИ

TOPPRESS: 0
DISQUS: 0