Према подацима Народне банке Србије (НБС) на крају трећег тромесечја 2018. године, нето имовина добровољних пензијских фондова износила је 39,1 милијарду динара, што представља раст од 2,7 процената, сазнаје Каматица.
У добровољне пензијске фондове у прва три тромесечја уплаћено је 863,66 милиона динара. До краја јуна ове године укупно је уплаћено 847,43 милиона динара, а од тог броја 34,3 процента су индивидуалне уплате, 28,7 процената је било по основу уплата послодаваца својим запосленима, док се 37 одсто односи на уплате преко пензијског плана.
– Велики потенцијал за даљи раст броја чланова пензијских фондова представљају компаније са великим бројем запослених. Уштеда је могућа, с обзиром на то да се уплата пензијског доприноса у добровољне пензијске фондове из средстава послодавца ослобађа плаћања пореза на доходак грађана и доприноса за обавезно социјално осигурање до износа од 5.757 динара, по запосленом месечно, као и да се уплате у истом износу које послодавац врши путем административне забране, обуставом и плаћањем из зараде запосленог, ослобађају плаћања пореза – објашњавају у НБС.
За разлику од штедње грађана, новац којим располажу добровољни пензијски фондови налази се највећим делом у динарима, чак 85,96 одсто. Преостали део, од 14,4 процента, је у еврима и доларима.
Како Каматица сазнаје, највише новца добровољни пензијски фондови улагали су у државне обвезнице и оне су чиниле нешто више од 83 процента укупне имовине. Затим, новца има и у акцијама 8,55 процената, као и на кастоди рачунима и орочених депозита код банака и то 6,93 процента, а мање од једног процента средстава уложено је у обвезнице Европске банке за обнову и развој као и у инвестиционе јединице отворених инвестиционих фондова.
– Накнаде су параметар који грађани треба да имају у виду код избора фонда, али их не треба посматрати изоловано. Висина накнаде зависи и од активности инвестирања. По правилу, активнији фондови, намењени млађим особама, које ће доприносе уплаћивати у дужем временском периоду, у већем проценту инвестирају у сложеније инструменте и преузимају већи ниво ризика, те се од таквих фондова очекује већи принос, због чега имају и више накнаде. С друге стране, фонд који инвестира пасивно и у сигурније финансијске инструменте требало би да има и мање накнаде. Планирано улагање средстава чланова фонда, очекивани принос и ниво ризика који се преузима, као и накнаде које друштва наплаћују, треба посматрати заједно при доношењу одлуке о избору фонда, саветују у Народној банци Србије.
Просечна старост корисника добровољних пензијских фондова је 46 година, највише корисника је у старосној доби од 40 до 60 година, око 62 процента.
ТопПрес/ Извор: Каматица