У Аранђеловцу почела смотра “Мермер и звуци”

У Аранђеловцу почела смотра “Мермер и звуци”

Културно лету у Аранђеловцу, у знаку је 54. смотре уметности „Мермер и звуци“. Манифестацију, признату у светским оквирима, у наредних месец и по дана обележиће ликовни, књижевни и музички програми, симпозијуми „Свет керамике“ и „Бели венчац“ .

Још 1966. године, овде су се први пут огласиле фанфаре, најављујући сусрет мермера са звуком. Нешто касније, придружују се и керамичари – који су до сада, на смотри у Аранђеловцу, израдили око 800 дела. Свака генерација, чудесном Свету керамике, додаје делић свог сензибилитета.

„Направила сам четири Букуље, то је управо инспирација Аранђеловцем и околине у којој сам радила,након чега сам се надовезала на тему коју сам обрађивала дуги низ година, а то су балерине“, каже Катарина Павловић, акамедска вајарка из Београда.

Уметност у Аранђеловцу, припада свима. Парк под Букуљом, јединствени музеј вајарских дела исклесаних у блиставости белог мермера – на отвореном.

„Велика ми је част, што учествујем на Симпозијуму „Бели Венчац“, који је признат у светским оквирима. Највећи мајстори скулптуре, овде су израдјивали своја дела“, наводи Лиу Јанг, вајар из Кине. .

Скулптура, коју буде направио, Лиу Јанг, увећаће збирку од 70-так врхунских дела у парку Буковичке Бање.А управо су високи уметнички домети заслужни за дуго трајање манифестације.

Јединствено прожимање свих врста уметности, привукло је до сада, овде у парк Букопвичке Бање, више од хиљаду ,скулптора, керамичара,вајара, композитора, културних посленика из свих крајева света .

„Занимлљиви садржаји, које посертиоци могу пратити-попут Браће Теофиловић, Мирослава Тадића,Дивне Љубојевић,затим плесне представе Магбет, ту је и Бети Дјордјевић, једна џез дива“, наводи Катарина Перовић, директорка Смотре „Мермер и звуци“.

А, на отварању Смотре, раскошни глас, Амире Медуњанин. Спој традициналних севдалинки са модерним тенденцијама и џезом, управо је слика „Мермера и звука“ данас, поштовање и чување традиције и додавање најбољих сегмената савремене уметности.

ТопПрес/ Извор: РТС, Невенка Ђелић

KOMENTARI