Поред свих потешкоћа у претходној години, коју је обележила пандемија Ковид-19, из Србије је, углавном у земље Европске уније и Руску Федерацију, извезено доста житарица и воћа, које је дало најбоље резултате, каже секретар Удружења за биљну производњу и прехрамбену индустрију Привредне коморе Србије (ПКС) Александар Богуновић.
У изјави за Танјуг, он истиче да је извоз пољопривредних производа из Србије имао раст за око шест одсто. Највећу заслугу за то имају цене пољопривредних производа, које у прошлој години биле нешто веће.
„На првом месту је малина са 259 милиона евра прихода од извоза, захваљујући великој потражњи, а и доброј цени малина. У Србији је прошле године произведено око 1,6 милиона тона воћа, а извезено је 503.000 тона, што је вредносно око 644 милиона евра и представља раст за око 19 одсто, истиче Богуновић.
Он прецизира да су главна тржишта за малину Немачка, где се годишње извезе око 37 одсто, Француска (17 одсто) и Белгија (седам одсто). Између пет и седам одсто отишло је у Велику Британију, Холандију и друге земље ЕУ, али је српска малина нашла пут и до САД, Аустралије и Русије.
Нови тренд здраве хране добро је погодовао пољопривредној индустрији која може да се шири јер расте потражња за воћем, каже он.
На другом месту када је реч о извозу, према речима Богуновића је јабука, а као и претходних година и у прошлој је забележен извоз око 110 милиона евра.
Додаје да око 78 одсто тог извоза завршава на тржишту Руске Федерације, а Србија је навећи извозник јабуке у ту земљу.
„Занимљиво је да је купина остварила приход од 41 милион евра, вишња око 40 милиона евра. Само замрзнуте вишње извежено је око 32 милиона евра на тржиште ЕУ и Руске Федерације. Шљиве је извезено у вредности око 21 милион евра, а око 86 одсто је отишло у свежем стању и то углавном у земље ЕУ и Руску Федерацију и суве 13 одсто. Извожене су и брескве, јагоде, нектарине и трешње и то већим делом на тржиште Руске Федерације“, наводи Богуновић.
Боровница из године у годину има тренд раста и њено тржиште су земље ЕУ.
Када је реч о поврћу, претходна година је била нешто лошија, каже он, а вредност извоза је био око 110 милиона евра, а главном извозимо замрзнути програм, као и сушено поврће и то највише парадајз, паприку, корнишоне, пасуљ, бели лук.
Истиче да је млинско-пекарска индустрија у претходном периоду остварила стабилно пословање, захваљујући доброј сировинској бази, није било несташица пшенице, а ни брашна.
Остварен је раст извоза за 11 одсто, извезено је око 1.300 тона пецива и смањен је увоз за шест одсто.
Говорећи о увозу, Богуновић каже да Србија највише увози цитрусно воће или културе које наша земља нема.
ПКС са Министарством привреде и пољопривреде и са Развојном агенцијом Србије пуно ради на подршци произвођачима и трговцима који се труде да дођу до страног тржишта, оказује он.
„Радимо на подршци компанијама да излажу своје производе на сајмовима у иностранству, али и да им омогућимо одговарајуће билатералне састанке и повезивање са потенцијалним купцима. Доводимо и купце у Србију како би се боље повезали са потенцијалним клијентима, а с друге стране трудимо се да нашим произвођачима дајемо благовремене информације где могу да се појаве на тендерима и на који начин још могу да ступе са страним компанијама“, наводи Богуновић.
Такође, ПКС у Немачкој, Словенији, Москви, Емиратима, Албанији, Бриселу, Бечу, Софији, Италији, Француској има своја представништва за боље повезивање компанија са купцима.
Богуновић је додао да ПКС са Владом Србије тренутно ради на припремама за међународни сајам прехрамбене индустрије „Дубаи Еxпо“, који ће трајати шест месеци, од 1. октобра ове године до 31. марта 2022. године.
Србија ће имати свој павиљон, а већ је дат предлог компанија које би могле да излажу своје прооизводе – Фабрика дечје хране, Нектар, Јафа, Јумис, Атлантик Група, дестилерије Зарић, Крстић, Стара Соколова, закључио је Богуновић.
ТопПрес/ Извор: Танјуг