Топола – Нема домаћинства на селу које се у јесење дане не дими и из ког се не осећа мирис прве ракије која је потекла из казана. Кад прераде у пољу, вредни домаћини подложе казан и са нестрпљењем ишчекују прву љуту капљицу, по којој се одређује каква је ракија.
Домаћинство Јовановић из села Загорица недалеко од Тополе, од давнина се бави печењем ракије, али оне традиционалне шљивовице. Међутим, ове године на том имању је потекла прва малиновача и купиновача.
„Поред наше обавезне и далеко препознатљиве, шљивовице пекао сам ракију од свих врста воћа које успева код нас. Чак и од неколико врста јужног воћа, све то из радозналости, да видимо каква је. Ове године сам по први пут пекао ракију од купине и малине. Врло је једноставан процес али мислим да нема неког смисла, радити на веће количине. Арома и квалитет добијене ракије није по мом укусу, очекивао сам много више. Они који су имали прилике да пробају ову ракију се не слажу са мном, кажу да је добра“, рекао је за ТопПрес Драган Јовановић.
Наш домаћин открива како тече процес припреме ове ракије:
„70 килограма купине ставим у посуду у којој ће превирати (ферментирати), потом додам 10 килограма шећера растопљеног у 30 литара вруће воде и онда све то добро измиксујем уз помоћ хилтија и мерача за глет масу. Ферментација креће непосредно после мешања. После три недеље кљук иде у казан и приступа се печењу (дестилирању). Један казан овако припремљеног кљука дао је 18 литара ракије јачине 20 гради . Исти је поступак и приликом припреме кљука од малине, мушмуле, дудиње, јагоде, банане“, објашњава Јовановић.
Да ли би нашу традиционалну шљивовицу могле да замене неке нове врсте ракија, попут малиноваче или купиноваче, Јовановић каже, не, и додаје:
„После искуства са свим овим воћем и ракијама добијеним од њега савет који бих дао онима који се баве овим послом или планирају да тек почну је да ракију пеку од шљиве, грожђа , крушке, кајсије и дуње. Остало није вредно труда, једино неке мање количине али на више не“, поручује Јовановић.
ТопПрес