УНС: Лоша примена пројектног суфинансирања медија

УНС: Лоша примена пројектног суфинансирања медија

Чачак – Из Медијске стратегије неопходно је да проистекну квалитетне законске измене, речено је на округлом столу у Чачку. Локални медији критиковали су примену концепта пројектног суфинансирања медијских садржаја, тражили да оно буде транспарентно и упозорили да је угрожен њихов опстанак.

У трећој јавној распави о Нацрту медијске стратегије, представница крагујевачког Гласа Шумадије Јованка Маровић предочила је да се новинари Крагујевачке иницијативе противе увођењу регионалних јавних сервиса. Како је објаснила, то би додатно пореметило локално и регионално тржиште, а остале медије довело у неравнoправан положај.

Јованка Маровић из крагујевачког Гласа Шумадије

Она је, као алтернативу, означила медије цивилног друштва и подсетила да је у Крагујевцу поништена приватизација градске телевизије. Враћена је у јавно власништво, за шта је из буџета плаћено 155 милиона динара, указала је Маровић, напомињући да је то данас једина телевизија која и даље нетранспарентно добија новац из буџета. Она је скренула пажњу и на то да у Крагујевцу није спроведен ниједан конкурс за суфинансирање медијских садржаја у јавном интересу.

Представница Синдиката новинара Србије у Радној групи за израду Нацрта медијске стратегије, Драгана Чабаркапа подржава концепт јавно-приватног партнерства у Политици, Новостима и Танјугу. Она је оценила да рагионални јавни сервиси постоје свуда у Европи и региону и констатовала да „то само овде не постоји, јер није у интересу, медијских интересних група“. Чабаркапа је уверена да би јавно-приватно партнерство омогућила опстанак Политике, Новости и Танјуга, јер ће постати таблоиди, ако се држава из њих повуче.

Драгана Чабаркапа представница СИНОС-а

Директорка предузећа Медија тим лидер, некадашња главна и одговорна уредница угашене ТВ Чачак, Светлана Којановић будућност српских медија види у медијима цивилног друштва и очекује да ће они променити стање. Како је рекла, у пројектном суфинансирању медијских садржаја било је озбиљних мањкавости, па би овај концепт требало уредити, да више не буде промашених инвестиција. Уколико власт не промени однос према медијима и не прекине прогањање оних који другачије мисле, упозорила је Којановић, примена Медијске сратегије биће без резуллтата.

Светлана Којановић директорка Медија тим лидера

Председник Радне групе за израду Нацрта медијске стратегије, Дејан Стојановић из Министарства културе и информисања, најављује да ће бити уједначени критеријуми за рад конкурсних комисија и уведена евалуација спроведених пројеката. Радна група је покушала да запуши све рупе, да исправи недостатке, како би пројектно суфинансирање испунило сврху, у корист грађана, али и медија, образложио је Стојановић.

Дејан Стојановић председник Радне групе за израду Нацрта медијске стратегије

Извршни директор Транспарентности Србија, Немања Ненадић сматра да јавне набавке остављају простор за злоупотребе, јер се спроводе без конкурса. Он је нагласио да би одлуке комисија за суфинансирање медијских садржаја требало да буду што мерљивије, на пример кроз систем бодовања. Осврћући се на предлоге за оснивање регионалних јавних сервиса, Ненадић је рекао да их разуме, али је поручио да се никада не би требало залагати за јавно-приватна партнерства, јер су она најгора. То је случај у којем ће приватни партнер узети добит, ако је има, а јавни ће покрити губитке, рекао је Ненадић. Према његовој оцени, поштеније је залагати се за национализацију, јер јавно-приватна партнерства носе највећи ризик од корупције.

Немања Ненадић извршни директор Транспарентности Србија

Морамо да нађемо меру међусобне сарадње, рад на Нацрту стратегији трајао је седам месеци, подсетио је представник УНС у Радној групи Нино Брајовић. Ако не нађемо интерес да радимо на медијској регулативи, указао је Брајовић, нећемо успети да решимо ниједан од наших проблема. Он је истакао да је у Нацрт стратегије први пут унета формулација да се на свим нивоима власти обезбеди минимум средстава за суфинансирање медијских садржаја.

Нино Брајовић представник УНС-а у Радној групи

Председник чачанског Удружења медија и медијских радника, Гвозден Николић тврди да је „вртоглава и незапамћена“ приватизација медија оставила „хиљаде људи“ без посла. Он је оценио да је за то добрим делом „заслужна“ претходна Медијска стратегија, док су новинарска удружења тај процес „немо посматрала“. Иста групација људи пише нову стратегију и верујем да ће да прогура ово, рекао је он и предвидео да ће поново „хиљаде људи“ остати без посла у Политици, Новостима и Танјугу. Николић је нагласио да се то удружење никако не слаже са оснивањем цивилних медија, али подржава формирање више саморегулаторних тела. Он има „страшан проблем са Саветом за штампу“ и сматра да „у том телу не може да седи екипа коју не признаје две трећине медија“. Николић „неће дозволити“ да саморегулација постане систем за елиминацију медија и најављује „гомилу тужби“, ако се „крене тим путем“.

Председник УММР-а Гвозден Николић

Представник удружења Локал прес Стојан Марковић, истакао је неопходност да из медијске стратегије проистекну квалитетне законске измене. Према његовим речима, Локал прес се залаже за само једно саморегулаторно тело и захтева да на конкурсима не учествују штампани и онлајн медији који не признају надлежност Савета за штампу. Против смо јавно-приватних партнерстава, рекао је Марковић, јер тамо где је држава у власништву никад није без утицаја политике и крупног капитала.

Стојан Марковић представник удружења Локал прес

Према процени чланице Радне групе Јелене Клеут, држава једва чека да настане 101 саморегулаторно тело. Савет за штампу је настао онда када је држава хтела да регулише медије, а штампа рекла – не сами ћемо, док електронски медији то нису успели, нагласила је Клеут.

Јелена Клеут чланица Радне групе

Како је најављено, Влада Србије би крајем априла требало да усвоји Медијску стратегију, после чега следи доношење Акционог плана за њено спровођење, а три године касније и рекапитулација испуњености.

Стратегија ће, према речима председника Радне групе Дејана Стојановића, „највероватније“ бити орочена на пет година. Он је све заинтересоване позвао да предлоге и сугестије пошаљу на обрасцу који се може преузети са сајта Владе Србије.

Завршни у серији округлих столова о Нацрту медијске стратегије биће одржан 27. фебруара у Београду. Јавна расправа о овом документу траје до 1. марта, у организацији кабинета председнице Владе Србије, уз подршку ОЕБС и Краљевине Норвешке.

ТопПрес/УНС

 

KOMENTARI