Ивањица –После неколико веома тешких година, може се рећи да је црвено српско злато коначно дочекало својих пет минута. На рафовима маркета у Србији забележено је да се паковање од 125 грама малине продаје за 700 динара што би значило да килограм овог воћа у малопродаји сада кошта преко невероватних 5.000 динара. Смањени приноси у читавом свету утицали су на велику потражњу робе из Србије, па они хладњачари који сада имају залихе малину продају по цени од 400 динара, пише агенција РИНА.
„С обзиром на тренутну ситуацију и смањенe приносe малине, хладњачари већ сада обилазе нас пољопривредне произвођаче и нуде све само како би дошли до воћа. Мој апел свима је да сачекају и не залећу се док се не види какава ће тачно бити ситуација. Чињеница је да очекујемо добру откупну цену , која ће се кретати око 300 динара, али све зависи од тога какав ће бити род. Може цена малине да буде и 1000 динара, ако ми немамо шта да продамо све је узалуд“, изјавио је Добривоје Радовић из Асоцијације малинара Србије.
Као и главни конкуренти, Пољска и Чиле, и Србија се суочава са великим проблемом у малиногорјима. Од некадашњих 20 тона, приходи по хекатру су сада само око четири тоне. Мраз и ниске температуре, као и град трајно су оштетили засаде, а проблем је и лош садни материјал.
„Држава ће ове године субвенционисати све произвођаче који желе да промене садни материјал са чак 90 одсто. То је велика шанса за малинаре да имају веће приходе, а самим тим и бољу зараду сада кад је потражња огромна. Ми смо ту да им максимално помогнемо у производњи, као и у обезбеђивању пласмана“, рекао је за РИНУ Бранислав Недимовић министар пољопривреде, шумарства и водопривреде у Влади РС.
Могућност извоза српске малине сада је много већа, па би малина из наше земље свој пут могла пронаћи у Турској, Уједињеним Арапским Емиратима и Скандинавским земљама.
„Прошле године је размена између Србије и Турске била преко 100 милиона вера. Заинтерeсавани су за нашу малину. Сада су отворена и нова тржишта не само за малину већ и за друго јагодичасто воће, гриз малине стигао је чак до Кине. Све што већи број тржишта будемо отварали биће већа потражња за српском робом“, нагласио је Недимовић.
Купци са истока заинтерсовани су и за рамену па зато не изненађује што би наше „црвено злато“ могло да се трампи за „црно злато“, тачније нафту.
ТопПрес/ РИНА