За мање од четири године Србија је увезла више од 500.000 половних возила и платила их најмање милијарду евра. Возни парк у нашој земљи у просеку је старији од 17 година. Зато и не чуди што је изјава председника Србије Александра Вучића да ће бити забрањена возила „евро 3“ изазвала огромно интересовање у јавности. Председник није прецизирао да ли се разматра забрана увоза за ова возила или рампа прети свим половњацима који су стари између 15 и 20 година.

Типови аутомобила са овим стандардом мотора почели су да се производе 2000. године и са производних трака су силазили до 2005, када је уведен „евро 4“, који је важио од 2006. до 2009. Ови аутомобили чине око 60 одсто свих регистрованих возила.

– Мора да се забрани увоз кршева, не само са „евро 3“ већ и са „евро 4“ мотором – каже др Милош Петровић, председник Српске асоцијације увозника нових возила.

То у пракси значи да возачи у Србији не би имали никакав проблем да и убудуће возе своје аутомобиле са „евро 3“ стандардом мотора, али би био забрањен увоз тих половњака у нашу земљу.

Сходно правилнику о техничким прегледима возила, који је ступио на снагу 2018, власницима је остављен рок од три године да своје љубимце доведу у склад са еко-нормама важећим у тренутку производње. Слово закона каже да 2021. године ниједно возило које има емисију штетних гасова већу од прописане за то возило неће моћи да буде регистровано.

Према незваничним подацима, које су „Новости“ добиле, чак 1,2 милиона возила, од нешто више од два милиона регистрована прошле године, не испуњавају овај пропис и 2021. не био могла да прођу технички преглед.

Тешко да ће већина власника возила уложити додатни новац у нове катализаторе, издувне системе, па заиста није јасно шта ће се десити за три године.

– Држава има и начина и механизама да својом пореском политиком, разним субвенцијама, ослобађањем од наплате паркинга на пример, стимулише набавку еколошких возила – каже др Петровић.

Да је стање алармантно, јасно је било протекле седмице, када је у већини градова Србије забележено рекордно загађење ваздуха.

– За првих девет месеци у Србији је увезено и регистровано 115.515 коришћених возила. Од тог броја са „евро 3“ мотором је било 51.203 аутомобила, а са „евро 4“ 38.945 – наводи Бобан Николић, генерални секретар Асоцијације увозника нових аутомобила.

– Примери других земаља показују да су они прво забранили увоз кршева, а ми смо за непуне четири године увезли више од пола милиона возила која нико неће у Европи и постали смо отпад. Процењује се да бар половина нашег возног парка има „евро 3“ моторе.

У Немачкој је држава кроз програм „старо за ново“ и уз додатну новчану стимулацију убедила своје грађане да набаве нова возила. Ко то није урадио, суочио се са већим порезом, на основу емисије штетних гасова. У неким државама је оваквим возилима забрањен улазак у градске центре и природне резервате.

Решење су еко-таксе

Организатор међународног ФИА „Тесла релија“ еколошких возила Драган Шкрњић сматра да би једно од решења овог проблема могло бити увођење еко-такса.

– На тај начин треба деестимулисати увоз. Забрана никада није право решење – каже Шкрњић. – Тренутно у Србији еко-таксу од 12.000 динара по тони увезеног аутомобила плаћају само увозници нових, а не и половних возила. То је апсолутни нонсенс. А од тих такса би држава имала сасвим довољно срдстава за субвенције за хибриде и електрична возила, тако да буџет не би трпео.

„Голф“ најбројнији

Најбројнија возила у Србији са „еко 3“ мотором су „Фолксвагенови“ аутомобили „голф“ 4 и „голф 5“. За њима следе „пасати“, „Опелова“ гама, „корсе“, „астре“, следе возила „Реноа“ произведена од 2000. до 2005. Следе „Пежоови“ модели „206“, „307“, као и многи „Фијатови“ модели.

Србија на зачељу

Колики проблем Србија има са старим аутомобилима, можда најбоље илуструју подаци о купљеним новим возилима у 2018.

У Србији је продато 30.731 ново возило. У Словенији која има много мање становника и пет пута млађи возни парк – 72.835! У Хрватској је у 2018. продато 60.041 возило, у Аустрији 341.068, Мађарској 136.594, Чешкој 261.437, Румунији 131.919, Бугарској 34.442. Од земаља региона, мање нових кола него у Србији купује се једино у БиХ, Македонији и Црној Гори.

ТопПрес/ Извор: Вечерње новости