Зашто је поскупело уље и колико би литар требало да кошта?

Зашто је поскупело уље и колико би литар требало да кошта?

Јестиво уље у продавницама скупље је него пре годину дана, а цена је у просеку скочила за око 30 динара, код неких и више. Прошле године је откупна цена сунцокрета била 38 динара, што уз производњу уља, ПДВ и марже, обезбеђује цену испод 130 динара. То говори да је неправедно дошло до повећања цене уља, каже Војислав Станковић, агроекономски аналитичар. Поручује да у наредном периоду уљари калкулишу откупну цену сунцокрета на 49 динара што уз остале коефицијенте омогућава малопродајну цену испод 150 динара.

Војислав Станковић истиче да Србија, уз Француску, има фантастичне услове за производњу уљарица и соје. Последње три године производња је достигла 700.000 тона на 226.000 хектара и приносом од 3,1 тоне. Прошле године је, због климатских услов, произведено 637.000 тона.

Према Станковићевим речима, када се ту дода коефицијент уља у сунцокрету 44 посто потенцијали за производњу сировог уља од сунцокрета су триста до триста педесет хиљада тона.

„Међутим, ми годишње произведемо 180.000 тона јестивог уља од сунцокрета. Треба рећи да је квалитет јестивог уља одличан, стандарди високи и да су знатно виши од ЕУ. У ЕУ производња јестивог уља уколико садржи 51 одсто сунцокрета, уљане репице и соје декларише се као сунцокретово уље. Код нас је 90 процената уља справљено од сунцокрета“, објашњава Станковић.

Додаје да се у Србији годишње троши 12 литара по становнику, односно 82.000 тона, што задовољава домаће потребе и остаје око 100 тона за извоз.

„Прошле године је откупна цена била сунцокрета 38 динара што, уз производњу сировог у рафинисано уље, где је коефицијент седам до девет процената, ПДВ-а и марже које износе три до седам посто обезбеђује цену испод 130 динара, што говори да је неправедно дошло до повећања цене уља“, сматра Станковић.

„Цена уља расте зато што је сада фаза сетве“

Истиче да цена уља расте зато што је сада фаза сетве. То је традиционално у овој фази ради стимулисања већих сетвених површина и уљари намерно изазивају раст цена да би подстакли већу производњу по хектару.

Наглашава да је сетва прекнута, јер климатски услови нису задовољавали. Потребна је минимална температура у ораницама 10 степени и сада ће се сетва наставити на 220.000 хектара.

У наредном периоду уљари калкулишу откупну цену сунцокрета на 49 динара што уз остале коефицијенте омогућава малопродајну цену испод 150 динара.

„Преко 150 динара за литар уља није економска рачуница, то су велике зараде. Не треба правити психозу несташица, тржиште је добро снабдевено и наша производња сунцкрета може да сервисира домаћу тражњу и свакако значајне количине за извоз. Извоз сировог и рафинираног уља и сунцокрета у семену је прошле године надмашио 150 милиона долара и био је међу 45 артикала који су садржани у извозу укупне робне привреде“, истиче Станковић.

Сматра да хладнији април ове године неће бити проблем за следећи род сунцокрета.

Држава не треба да интервенише

Према речима агроекономског аналитичара, држава не треба да интервенише. Има две могућности. Једна је преко робних резерви и то су ограничене могућности 8-12 хиљада тона и евентуално из увоза.

„Међутим, у региону је производња уља подбацила, посебно у Румунији и Бугарској, а нешто је мања прозводња у Русији и Украјини. Румунија и Бугарска покушавају да са даљих дестинација, конкретно из Бразила набаве сунцокрет. Пандемија и проблеми у транспорту ограничавају могућност допреме“, поручује Станковић.

Сматра да фиксирање цена није добро решење, јер не треба рушити тржишне услове, закон понуде и тражње, јер ће то само изазвати контраефекте.

„Србија има огромне потенцијале у пољопривреди, обрадивог земљишта по глави становника имамо највише у Европи, агротехника није у пуној мери примењена. Са субвенцијама које су међу најнижим у Европи и држава би морала више да стимулише или ослобађањем ПДВ-а код неких инпута или скидањем царина код увоза појединих инпута. Највећи проблем у ратарској производњи је обезбедити квалитетно сортно и хибридно семе“, поручује Станковић.

ТопПрес/ Извор: РТС

KOMENTARI