Србији тренутно највише недостају грађевински радници, заваривачи, бравари, аутомеханичари, возачи, конобари, пекари, месари, али и wеб дизајнери и програмери свих језика, тврде у удружењима послодаваца и агенцијама за запошљавање.
Како истичу, у скоријој будућности имаћемо највећи проблем са великим недостатком нискоквалификоване радне снаге па ће она морати да се увози.
У компанији за запошљавање „Тrenkwаlder“ кажу за Блиц Бизнис да су главни фактори који утичу на стварање дефицита радника на тржишту рада у Србији, између осталог, изузетан раст и развој дигитализације.
– Све више радника ради преко интернета где долазе у обзир и радници са основним квалификацијама. Такође, и Србија подстиче преквалификацију радне снаге у ИТ и донекле креативну индустрију, кроз различите програме обука и едукација. Такође, узрок су мале зараде, затим одлазак радника на рад у иностранство, старење становништва и уопште незадовљство радне снаге – истичу у компанији „Тrenkwаlder“.
Како додају, на основу искуства ове компаније, која послује у 17 земаља централне и југоисточне Европе, Србија ће морати да увози раднике за нискоквалификована и дефицитарна радна места што раније није био случај.
Недостајаће нам и генетичари, архитекте, дизајнери…
Национална служба за запошљавање је на основу анкетирања послодаваца спроведених последњих неколико година дошла до закључка да ће послови у области информационо-комуникационих технологија и даље бити веома тражени на тржишту рада. Како наводе, најтраженији ће бити стручњаци за електротехнику и електронику, за индустријску технику и роботику, као и за област финансија, затим аналитичари промета и инвестиција, стручњаци за управљање ризицима у предузећима, различите врсте саветника посебно у малим предузећима, али и генетичари, молекуларни биолози, стручњаци за образовање на даљину, стручњаци за различите врсте испитивања и мерења својства материјала, као и архитекте, урбанисти, дизајнери, пројектанти, микротехничари…
Председник Уније послодаваца Србије Небојша Атанацковић каже за Блиц Бизнис да је тренутно највећи проблем са занимањима за која се људи чуде да су дефицитарна, попут конобара.
– Или већ дуже време са аутомеханичарима и уопште раднцима из тзв. аутобранше. У великој мери смо дефицитарни са грађевинским радницима. Имамо годинама у грађевинским школама непопуњена одељења. Овде је највећи проблем јер се тај сектор доста развија – каже за Блиц Бизнис председник Уније послодаваца Србије Небојша Атанацковић.
Према његовим речима, у Србији, али и у свету ускоро ће бити проблем наћи раднике који довољно познају ИТ технологију. Он наглашава да је највећи проблем материјални положај радника. Уколико је плата велика, а посао није тежак и захтреван нема проблема са радницима. Сада имамо ситуацију да се старији грађани дошколовавају и уче неке занате, посебно у области грађевинарства. Узалуд је да се школују за занимања која се не траже и где неће моћи да нађу посао – каже Атанацковић.
Решење преквалификација и доквалификација
На велики недостатак радне снаге указао је и министар за рад и социјална питања Зоран Ђорђевић. Он је истакао да би Србија за неколико година могла да остане без продаваца, возача, пекара, радника у хотелијерству и угоститељству.
Драгољуб Рајић из Мреже за пословну подршку сматра да смо, због тога што ништа није урађено годинама, сада у много тежој ситуацији него пре 13, 10 или пет година.
– Млади и средовечни који имају највише развијене радне вештине и стручна знања масовно напуштају земљу. За последњих десет година према подацима наших организација из дијаспоре из Европе, Канаде, УСА и Аустралије око 350.000 људи са развијеним пословним способностима је дошло у те земље, а ми смо изгубили на хиљаде потенцијалних пословних лидера који могу да буду способни менаџери и оснивачи малих и средњих предузећа – истиче Рајић.
Деценијама далеко од Источне Европе
Он додаје и да више од 50 одсто образовних профила у нашим средњим школама не одговара потребама локалне привреде.
– Занатство и рад у производњи данас су осавремењени и обављају се уз примену нових технологија и ИТ решења, тако да прво треба оспособити професоре да то пренесу младима, па онда направити дубинско повезивање са компанијама и имати за циљ да професори временом постану ментори својим ђацима за праксу у компанијама – каже Рајић.
Како наглашава, због старости становништва дефицит ће бити све већи и код обављања обичних послова, као што су продавци, возачи, пекари, радници у хотелијерству и угоститељству, итд.
– Дугорочни „резултат“ ће бити да ћемо деценијама тешко хватати корак са источноевропским земљама које су сада чланице ЕУ и за којима већ сада значајно заостајемо – наводи Рајић.
ТопПрес/ Извор: Блиц, С.Гаврић