До сада је девет особа у Србији преминуло од вируса Западног Нила, а регистровано је око 100 оболелих. Према подацима Завода за биоциде и медицинску екологију, тренутно на територији Београда заражених комараца има на 16 локација. Грозница Западног Нила први пут је регистрована у Србији 2012. године. Од тада до 2017. године пријављено је 574 случаја, а умрла је 61 особа. Стручњаци подсећају да нису сви комарци заражени нити су све врсте преносници те болести.
Температуре и падавине због којих нисмо сигурни ком климатском типу припадамо, неком и одговарају. Ове године највеће повећање популације иритантних инсеката регистровано је у Италији. Ништа мање нису мучили ни Грке, Мађаре, Румуне, ни нас. Разлог за бригу више су они који осим свраба носе и болест.
Дарија Кисић Тепавчевић са Института за јавно здравље „Батут“ каже за РТС да не треба страховати, јер просечно се само код једног од 150 инфицираних јављају се компликације, углавном код хроничних болесника.
„Већина оболелих нема инфекцију, четири од пет нема инфекцију, 20 одсто има симптоме као грип, болест се прележи на ногама“, каже Дарија Кисић са Института за јавно здравље „Батут“.
Надлежни комарце покушавају да сузбију са земље, у вечерњим сатима када су и најактивнији. Највише оних који носе заразу регистровано је у Београду.
Тренутно их има на 16 локација, па ће у Сурчину, Лединама, Раковици, Барајеву, Младеновцу, Палилули и Вождовцу бити додатног запрашивања вечерас и сутра.
„Имали смо кишовито пролеће и лето и то су све ствари које погодују популацији комараца. Бројност комараца је најнижем нивоу, ми не можемо да уништимо све комарце јер они имају своју улогу у екосистему“, каже др Бранислав Пешић из Завода за биоциде и медицинску екологију.
Нису људи једини којима сметају комарци. Кућним љубимцима са друге заражене животиње могу да пренесу на пример срчаног црва, паразита опасног за срце и крвне судове. Симптоми се виде касно, па ветеринари саветују превентивне анализе.
„Најчешће су то пси, мачке, могу да оболе и феретке и када болест узнапредује тешко је и лечење“, каже ветеринар Kсенија Никитовић.
Стручњаци кажу да су комарци достигли свој максимум за ову сезону. Ипак саветују да заштитите откривене делове тела препаратима против инсеката, а да се на прозорима и вратима користе заштитне мреже и уклони стајаћа воду у којој се најбрже размножавају.
ТопПрес/ Извор: РТС