Православни верници у Србији данас обележавају Бадњи дан традиционалним уношењем и паљењем бадњака, литургијама у храмовима и породичним окупљањем за посном трпезом пред најрадоснији хришћански празник Божић – празник којим се прославља рођење Исуса Христа.

Бадњи дан је последњи дан поста, дан када се обавезно припрема посна вечера, а прати га и друга симболика код Срба, сеча бадњака, уношење сламе, бацање ораха, пијукање деце коју предводи домаћица и обилажење у круг просторије у којој се поставља посне вечере.

На Бадњи дан се служи литургија светог Васиља Великог.

Поред Српске православне цркве, Бадњи дан 6. јануара славе Руска и Грузијска православна црква, белоруски и украјински православци, Јерусалимска патријаршија, Света Гора, старокалендарци у Грчкој и египатски Копти.

Божић је дан када се слави родење Исуса Христа и, заједно са Ускрсом, представља један од највећих хришћанских празника.

Срби Божић обележавају од памтивека, а бадњаком, односно божићним дрветом, у кућу се уносе срећа, здравље и напредак.

Уз дрво се дарује и жито да би наредна година била плодна.

Обавезно је и уношење сламе, а на тај начин се приноси жртва духу Христа који је и рођен на слами.

Обичај налаже да укућани првог госта на Божић, положајника, дарују поклонима и госте најбоље што могу, јер он симболизује божанство.

ТопПрес/ Извор: Телеграф.рс