За 40 година стажа и просечну зараду кроз пуне четири деценије од око 35.000 динара можете рачунати на пензију тек нешто већу од 21.000 динара.
Једна од највећих дилема људи који се ближе пензији јесте колика ће им она бити. Висина пензије зависи од висине плате током свих година рада и дужине стажа. За њено рачунање постоји посебна формула која није нимало једноставна, а „Блиц“ вам доноси неколико примера како се израчунава висина пензије. Суштина је да је пензија већа што је већа зарада у односу на просечну плату у земљи и што је више година стажа осигурања.
Практично, уколико је осигураник кроз цео радни стаж добијао зараду у нивоу просечне плате у републици (која данас износи око 50.000 динара, а у 2008. години је износила око 33.000 динара), за 20 година стажа пензија би износила око 15.000 динара.
Осигураници са 30 година стажа и зарадом на нивоу просечне зараде у Србији за све године рада, могу да очекују пензију од 23.169 динара, док грађани са 40 година стажа и просечном платом од 65.000 динара могу да рачунају на пензију од око 41.000 динара.
Како објашњавају у Фонду пензијско-инвалидског осигурања, висина пензије је једнака производу личног и општег бода. Да бисмо дошли до личног бода, морамо да израчунамо лични коефицијент. До њега долазимо када сваку нашу годишњу зараду поделимо са просечним републичким зарадама у одговарајућим годинама, а онда збир добијених износа поделимо са годинама стажа. Од 1. 1. 1970. до 2002. године зарада се узима у нето износу, а од 2003. у бруто износу. Кад знамо колики нам је коефицијент, њега множимо са годинама стажа и добијамо лични бод. На крају добијени износ помножимо са општим бодом који тренутно износи 772,31 динар.
Како објашњавају у Фонду пензијско-инвалидског осигурања, висина пензије је једнака производу личног и општег бода. Да бисмо дошли до личног бода, морамо да израчунамо лични коефицијент. До њега долазимо када сваку нашу годишњу зараду поделимо са просечним републичким зарадама у одговарајућим годинама, а онда збир добијених износа поделимо са годинама стажа. Од 1. 1. 1970. до 2002. године зарада се узима у нето износу, а од 2003. у бруто износу. Кад знамо колики нам је коефицијент, њега множимо са годинама стажа и добијамо лични бод. На крају добијени износ помножимо са општим бодом који тренутно износи 772,31 динар.
Мушкарци у старосну пензију и у овој години иду по старом – са 65 година живота и минимално 15 година стажа уписаног у радну књижицу. Они који желе у превремену пензију морају да имају 40 година стажа и минимум 57 година и осам месеци живота. Оно што је једнако за оба пола јесте правило по коме и мушкарци и жене могу да се пензионишу са 45 година стажа, без обзира на старост. Услов је да су им послодавци све време током 45 година редовно уплаћивали доприносе.
У случају инвалидске пензије услов је минимум пет година стажа осигурања, односно и мање у посебним случајевима – осигураник код кога је инвалидност проузрокована болешћу или повредом ван рада, настала до навршене 20. године живота, стиче право на инвалидску пензију ако има једну годину стажа осигурања.
ТопПрес/ Извор: Блиц, Сузана Лакић