Српска православна црква данас обележава Петровдан, празник посвећен светим апостолима Петру и Павлу.
Овим празником завршава се Петровски пост и почиње причешће верника који су поштовали правила предвиђена каноном Цркве.
Овај празник помен је на страдање светих апостола Петра и Павла, које се догодило у Риму 67. године нове ере, односно, према неким изворима 69. године нове ере.
У нашем народу познати су многи обичаји током празника, а то неретко зависи и од дела земље у ком се налазите или одакле долазите.
У неким крајевима Србије се и до данашњих дана одржао обичај паљења петровданских лила – грана на чијим су врховима увијене младе коре дивље трешње или брезе. Ово је обичај којем се највише радују деца, јер управо њима треба дати запаљене буктиње да их носе. Народ верује да ће лиле донети добро здравље и благостање у домаћинству.
Петровданске ватре се обично пале на трговима, испред цркви и на другим местима где се народ окупља. Паљење ватре и лила сећање је на времена када су стари цареви прогонили и мучили хришћане, везујући их за дрвене стубове, натапајући их смолом и палећи их. Њихова тела су тада горела као буктиње… Баш као што данас горе петровданске лиле.
Ако сте љубитељ јабука, данас их једите, али их никако немојте сећи ножем већ их само гризите! Постоји веровање да на овај дан Свети Петар дели јабуке деци на оном свету, па ово воће данас симболизује сласт и мир међу људима.
Можда управо због тога стара сорта раних јабука– “петровача”, дозрева око овог празника. Нарочито у Војводини је распрострањено веровање да онај ко се на Петровдан гађа јабукама или их удара једну о другу, призива град и временске непогоде.
На овај празник не иде се у поље и не почињу тешки пољопривредни радови, а нарочито се не упрежу коњи у кола. Некада је народ рано ујутро на овај дан стоку прскао водом да би била здрава, а чобани су плели венце и стављали их стоци на рогове.
Општи је обичај да се за Петровдан меси стара српска традиционална пита или колач од јабука – “петровача”.
ТопПрес/ Извор: Блиц