Због застарелог сортимента и система узгоја, многе воћне културе у Србији дају веома мале приносе и лошији квалитет плода, што је ограничавајући фактор за извоз, а самим тим и за профит. Стручњаци препоручују да се поред традиционалних воћки, подижу засади воћа које је дефицитарно на европском тржишту.

Воћке је најбоље садити у јесен када је земљиште још топло и влажно, па одмах почиње раст корена. Ако неко жели да се упусти у производњу воћа, стручњаци препоручују да то учине са крушкама и трешњама.

Сорте које се тренутно гаје у већини домаћинстава користе се за индустријску производњу и продају се по ниским ценама, док савремено воћарство захтева новији сортимент.

– Сорте крушака које се узгајају у Србији продају се по цени од 30 до 50 динара, а сорте које се сада шире у Европи су од 70 до 100 динара. Друга предност јесте то што ове сорте рано стижу и дају велике приносе – објашњава Милош Павловић из Центра за расадничарство Шабац.

Уз то, подршка стручних служби и финансијски бенефити охрабрују пољопривреднике.

– Реч је о италијанским сортама кармен и турандот код којих се остварује два или три пута већи профит од крушака које се гаје у Србији. Крушке на брање стижу око 10. јула, баш у време када на тржишту нема тог воћа. Плодови су крупни и квалитетни, постижу високу цену те је избор сорте најзначајнији елемент са аспекта рентабилности – објашњава Милош Павловић, дипломирани инжењер пољопривреде. За хектар крушака потребно је око 3.000 садница. Цена једне саднице је од 1,5 до 2 евра. За садни материјал потребно је 6.000 евра. Систем за наводњавање је око 600 евра, плус трошкови садње. Нега у првој години око 1.000 евра, а у следећој око 1.500. До комерцијалног рода треба уложити око 10.000 евра. Очекивани први род у трећој години креће се око 10 тона. По просечној продајној цени од 0,5 до 1 евро, скоро да се може вратити улагање, док се у четвртој години, уз примену агротехнике постиже 30 тона рода и тада се враћа улагање и дуплира зарада. Како биљка расте, повећавају се и улагања – напомиње Павловић.

Друга воћна култура која може бити добар бизнис у Србији је трешња. Улагања по хектару су слична трошковима за подизање засада крушке, али је реч огромном потенцијалу који је неискоришћен јер је трешња дефицитарна на европском и светском тржисту. Број садница по хектару је од 800 до 1.200. Принос се повећава три до четири пута у односу на трешњу која се сад гаји. Трешње које се код нас гаје имају 4-6 грама, а новије сорте су тежине 10-14 грама и то је огромна разлика. У новим системима узгоја, са новим подлогама из серије Гизела, цена садница је 7-8 евра, тако да у старту треба уложити минимум 6.000 евра. Оптимални принос је 20 тона по хектару, а цена иде од 1,8 до 2 евра. Први комерцијални род се може очекивати у трећој години, а пун род од четврте до пете године уз примену свих агро и помотехничких мера. Од четврте године уложена средства се враћају и остварује се добит – објашњава Милош Павловић који има засаде крушке и трешње на десетак хектара.

Још једна од предности је што држава субвенционише 50 одсто трошкова без ПДВ-а за садни материјал, системе за наводњавање и механизацију.

ТопПрес/ Извор: Блиц, Мирјана Чворић Губелић