Кућне поправке, чишћење по кућама, чување старијих, деце или кућних љубимаца – заправо сви послови кућног помоћног особља – могли би ускоро и у Србији да се уведу у легалне токове.

Тиме би се упростила уплата пореза и доприноса и начин ангажовања ових радника који махом раде на црно, уз обезбеђивање права ангажованих у складу са међународним стандардима. За све то потребно је најпре да се прошири обухват Закона о поједностављеном радном ангажовању на сезонским пословима у одређеним делатностима на друге послове, а управо Акционим планом за сузбијање сиве економије 2019/20. планирано је проширење обухвата постојећег закона.

У том документу, између осталог, пише да је циљ да се поједноставе послови кућног помоћног особља који су иначе ограниченог трајања, од неколико дана месечно, уз податак да ће се у току ове године радити и анализе које би требало да покажу колико је и у којим делатностима запослено људи на црно и где има простора да се уведе систем пријављивања сезонских радника.

– Модел пријаве сезонских радника могао би додатно да смањи неформалну запосленост у Србији, а то је нарочито могуће постићи у бројним делатностима где постоје послови сезонског или привременог карактера и где је потребно релаксирати бирократију која прати пријаву и одјаву радника. То су, пре свега, области грађевине, туризма и угоститељства, као и кућни послови – истичу у НАЛЕД-у, подсећајући да раде анализу, после чега ће предложити начине за уређење ове области радног ангажовања.

Ангажовани на пословима кућног помоћног особља сусрећу се са мноштвом проблема, а један од њих је то што не постоји јединствена евиденција о броју радника, јер они махом раде на црно и ван система. Најчешће немају права на здравствено (осим уколико нису на евиденцији НСЗ-а или осигурани преко неког члана породице). Углавном реч је о женама које цео живот раде, а на крају немају пензијско осигурање. Такви радници зарађују од 400 до 500 динара по сату, односно од 2.500 до 3.000 динара дневно. Држава нема директних прихода, већ приходује индиректно, кроз потрошњу и ПДВ, а послодавци немају базу радника за ове послове.

У НАЛЕД-у додају да су кључни проблеми због којих ови радници најчешће раде на црно минимална основица за плаћање доприноса која је висока – 23.931 динар, готово као минимална зарада, па им се не исплати да раде на непуно радно време.

– Уколико особа ради четири сата, прима 13.000 динара, 9.200 динара ће платити само за порезе и доприносе, а стопа оптерећења нето зараде је 78 одсто. Процедура за повремено ангажовање радника је компликована, јер се склапа уговор о раду или о привременим и повременим пословима. Послодавци су физичка лица која нису довољно упозната са процедурама ангажовања радника, а често је и више послодаваца за једног радника (чишћење станова) – објашњавају у НАЛЕД-у.

ТопПрес/ Извор: Ало.рс, Политика