У свету се данас обележава 1. мај – Међународни празник рада, а услед пандемије корона вируса, ове године изостаће традиционална окупљања и протести широм света.
Због рестриктивних мера ради сузбијања епидемије које укључују забрану окупљања и социјално дистанцирање у многим земљама, неће бити масовних скупова ни протеста на којима радници траже боље услове рада и живота, већ ће његово обележавање прећи на виртуелни ниво.
Како је најављено, „виртуелна“ окупљања за Празник рада преко интернета биће широм света. Синдикати су најавили да ће мото овогодишњих онлајн скупова бити позив на солидарност.
Због последица пандемије на привреду глобално, милиони радника широм света, како у развијеним тако и слабије развијеним земљама, остали су без посла у свим гранама, почев од текстилне до авиоиндустрије, а са економским проблемима, суочавају се и послодавци.
Празник рада обележава се у знак сећања на дан када су 1885. године радници у Чикагу штрајком и протестима почели да се боре за боље услове рада и осмочасовно радно време.
Као одговор, уследила је репресија, а у сукобима с полицијом било је жртава на обе стране.
Други конгрес Радничке интернационале је одлучио да се од 1890. године 1. маја широм света одржавају масовне манифестације, демонстрације и штрајкови.
Од тада се као државни празник обележава у више од 80 земаља разних уређења.
У Србији је Први мај обележен први пут 1893. године протестним скуповима у Београду.
Празник рада у пандемији – страх од губитка посла доминантан
Међународни празник рада ове године обележава се у јеку пандемије корона вируса, која је додатно потврдила већ постојеће мањкавости у области права радника, али и показала колико су радници, нарочито поједини сектори, битни за свакодневно функцинисање и целокупан систем у држави, поручују представници синдиката у Србији.
Истичу да је важно да се послодавци зато уздрже од ригорозних мера, превасходно отказа, као и да се унапреди положај и повећају плате у многим секторима, нарочито здравственим радницима.
Први пут у новијој историји, радници ће Међународни дан рада обележити у ванредним околностима, у својим домовима, без могућности да се традиционално окупе и са јавних скупова упуте поруку влади и послодавцима.
Савез самосталних синдиката Србије апеловао је поводом Међународног празника рада на послодавце да не смањују плате, да не отпуштају раднике у новонасталој ситуацији и да воде рачуна о радном времену и о безбедности на радним местима.
Тај синдикат поручује да је криза настала услед појаве корона вируса још једном показала вредност свих радника за функционисање друштва и свакодневни живот, односно да од њих зависи профит предузећа и буџет земље.
„Осим здравствених радника, који се надљудским напорима боре на првој линији одбране од вируса, и трговци, комуналци, апотекари, пекари, грађевинари и многи други, који су ретко у фокусу јавности, потврђују да се без њиховог рада не може одвијати нормалан живот“, кажу у С С С С.
Њима су, како истичу, потребне веће плате, бољи услови рада, укључујући и бољу заштиту здравља и сигурност на раду.
Председник УГС Независност Зоран Стоиљковић рекао је у првомајском прогласу да после пандемије ништа више неће бити исто, али да је сасвим сигурно крај „млакој, пригодној реторици и рутински постављеним захтевима на првомајским шетњама“.
Упозорава да у кризама попут ове ствари по раднике и синдикате лако могу бити још горе.
„Пандемија је одличан изговор за већ присутну рецесију, трговинске ратове, деценијску стагнацију плата запослених… Против ње не можете ни штрајковати ни гласати. Гесло „ћути и буди задовољан што имаш какав-такав посао и што те претерано не малтретирају, са поново раширеним страхом од губитка посла – има све ширу примену“, наводи се у прогласу УГС Независност.
Тај синдикат, каже Стојиљковић, неће пристати на угрожавање здравља запослених у компанијама и отпуштања и истиче да би на студ срама требало ставити сваког послодавца који отпушта раднике а да није учинио све, уз помоћ државе, да их задржи.
УГС независност посебно апелује на солидарност унутар и између синдиката.
Председница АСНС Ранка Савић каже за Танјуг да је ова криза показала да се морамо више окренути домаћој индустрији.
Она је навела да је скоро 1000 привредних субјеката услед последица кризе у блокади, а да је 1.500 привредних субјеката смањило или зауставило производњу, и око 150.000 радника послало на принудне одморе.
Истиче да све то показује да ће привреди бити тешко да се оправи.
Такође наводи да радници и овај 1. мај дочекују у страху од губитка посла.
Савић подсећа и да је у нашу земљу у протеклом периоду ушло 400.000 наших грађана из земаља ЕУ и да ће та „армија људи такође направити притисак на тржишту рада“.
„Видљиво је да је положај радника је далеко од доброг , и да није био добар ни пре пандемије будући да смо међу земљама које имају најниже зараде, због флексибилних облика запошљавања, релаксирања давања отказа … Ова ситуација такође показала је да многи послодавци не поштују ни епидемиолошке мере“, каже Савић.
Наводи и да смо друштво које није склоно социјалном дијалогу и да је ова ситуација показала колико су нам значајни сектори попут здравства те да је важно да се у њих улаже.
Социолог, научни сарадник у Институту друштвених наука др Нада Новаковић истиче да су се у време пандемије само у јачем светлу показале системске неправде и кршење радничких и људских права.
Наводи да забрињава то што надлежни ништа не чине ни против очигледних драстичних угрожавања безбедности и здравља радника или отказа и то у предузећима која су за покретање производње добила субвенције државе.
Наводи да се показало да је најважнији профит и да је он изнад сваког интереса радника.
Такође је додала да постоји и велики дисбаланс, односно да су у протеклом периоду многи сектори радили, попут грађевине, трговине и радници тако више били изложени ризицима обољевања, а да су запослени у другим секторима боље прошли јер су могли да раде од куце (просветари, запослени у државним службама и јавним предузећима…) заштићени од опасности да се заразе и уз сигурне плате.
ТопПрес/ Извор: Танјуг