Чачак – Навикли смо да са неба падају киша, снег и град, али на једно имање у Коњевићима код Чачка, пре дванаест година изгледа да је пао ни мање, ни више него метеор. Када је Драган Клајић (57) кренуо у обилазак плаца са пријатељем, насред пута угледао је кратер величине једног метра, који се како каже, још увек пушио, пише агенција РИНА.
„Кад сам то угледао, питао сам се ко је баш на средини пута могао да ложи ватру. Пришао сам и једним дрветом разгрнуо ту паљевину, тада сам угледао два камена величине песнице која су још увек била врела. Око њих се налазио кратер десет пута већи од њих самих и одмах сам помислио да је можда пао метеор, јер друго објашњење нико није имао. Након неког времена кад се камење охладило, спаковао сам их у кесу и однео кући. Кратер је остао да се још увек по мало пуши“, испричао је Драган за РИНУ.
Остављено у шупи, камење које је по свој прилици у Чачак пало са неба било је скоро па заборављено. Међутим, када је у фебруару ове године одјекнула вест да је метеор тежине 5,5 тона пао највероватније у Словенији, а изгорео у Хрватској, подсeтио је Клајиће на кесу коју су још увек чували у гаражи.
„Ја сам то оставио тамо и потпуно заборавио, док нисам видео у медијима да се десило нешто слично. Тада сам узео кесу и отворио је, а камење унутра је оксидирало, било је као до краја спаљено и смањило се у односу на своју првобитну величину. Оно што је остало светлуца, као да су по њему неки кристали и након дванаест година осећа се неки чудан мирис, налик сумпору. Планирао сам да ово предам институцијама на узорковање које би испитале порекло, структуру и ураде детаљне анализе овог необичног камена, одакле се створио и да ли је стварно слетео из свемира на моје имање“, каже Драган.
Изгледа да је плодно чачанско земљиште привлачно за небеска тела, јер ако се изузме имање Клајића на које је „нешто чудно“ пало 2008. године, и пре тога дешавао се сличан сценарио.
Давне 1889. у месецу октобру, на планину Јелицу за време ручка, на једно сеоско породично имање слетео је метеор. Пронађене комаде сакупио је и проучио професор Велике школе, Јован Жујовић, а Природњачки музеј тада је на поклон добио примерак тежак око седам килограма.
После тога, такође у близини Чачка 1919. године пао је болид – изузетно сјајан метеор који је светлији од планете Венере и прате га звучни ефекти који настају приликом његовог распада, то је био последњи пут да је његов пад званично забележен на тлу Србије.
ТопПрес/ РИНА
