Аранђеловац – Да нечије мало некоме значи много, Вања Николић је схватила још као ђак у основној школи. Ова двадесетосмогодишња девојка је хуманитарац и свакодневно на различите начине помаже старе, сиромашне и угрожене појединце и породице.
„Све је почело још у основној школи, мој деда је био хуманитарац, гледала сам како помаже људима и тад се јавила жеља да и ја некоме помогнем. У одељењу смо имали Перу, он је био сиромашан, кад год сам купила себи нешто увек би део слаткиша поделила са њим. Али, било је тренутака када би новац за ужину који су ми родитељи дали, дала просјаку на улици, тако да сам често долазила из школе гладна, ипак жеља да помогнем била је јача“, присећа се ова хумана девојка.
Како каже, ни сама нема пуно, ради у залагаоници за просечну плату, самохрана је мајка шестогодишњег дечака Реље. Ипак, то је не спречава да помаже онима којима је нечија помоћ потребна.
„Ако сретнем Роме на улици увек им нешто дам, не мора то да буде новац, често за њих одвојим неку намирницу кад се враћам из куповине. Неколико година сам сваког јутра остављала пециво на трафици луталици који је ту пролазио, он је знао да га око седам сати сваког јутра чека топао доручак. Одвајала сам и део своје гардеробе за млађу децу, користим сваку прилику да некоме помогнем, кад могу и колико могу. Није то ништа пуно, по некад је то ситница која некоме значи много“, каже за ТопПрес Вања Николић.
Ова хумана млада жена поред несебичне помоћи другима, редовно се одазива на сваку добровољну акцију давања крви. До сада је многима помогла, али ипак један догађај је остао дубоко урезан у њеном сећању.
„Једном приликом ја и другарица смо после школе кренуле на кафу и имале смо 50 динара. Међутим, на улици смо среле малог дечака ромске националности који је молио за новац, био је бос, у поцепаној гардероби, та слика ми још увек стоји пред очима. Када сам га видела нисам могла да прођем а да му не помогнем, прокоментарисала сам са другарицом да ако њему дамо новац остајемо без кафе, али ипак смо се сложиле да то урадимо. Када сам дечаку дала новчаницу, он је рекао ‘Секо, вратићу ти кусур да имаш за кафу, мени је доста и 20 динара’, испричала је Вања.
Она истиче да је хуманост у свима нама и да свако на свој начин чини добра дела.
„Волела бих да сви буду срећни и да имају бар основно за живот. Да сам богатија, нико никада не би трпео“, поручила је она.
ТопПрес