На врху листе поново је Норвешка, коју следе по две земље изједначене према вредности Индекса људског развоја – Ирска и Швајцарска, па Хонгконг и Исланд.

Индекс људског развоја (ХДИ) мери просек дугорочног напретка у три основне димензије развоја друштва: дуг и здрав живот, приступ образовању и пристојан животни стандард, и према том параметру, земље су рангиране у неколико категорија – од оних са ниским до оних са веома високим људским развојем.

Од земаља у окружењу најбоље је пласирана Словенија, која је на 22. месту, док су међу веома високо развијеним земљама такође Хрватска (43) и Црна Гора (48), као и Мађарска (40), Румунија (49) и Бугарска (56).

Категорију ниже, међу високо развијеним земљама су Албанија (69), Босна и Херцеговина (73) и Северна Македонија (82).

Према најновијем Извештају о људском развоју, очекивани животни век у Србији је 76 година.

Грађани Србије завршили су у просеку 11.2 година школовања, док млађе генерације очекује просечно 14.7 година школовања.

Према Индексу мултимензионалног сиромаштва (МПИ), који идентификује вишеструке ускраћености у оквиру истог домаћинства у погледу образовања, здравља и животног стандарда, у Србији је 0,3 одсто становништва, односно 30 хиљада људи вишедимензионално сиромашно, док се у ризику од уласка у ову категорију налази додатних 299.000људи, односно 3,4 одсто становништва.

Поводом 30. извештаја о људском развој УНДП је анализирао и напредак земаља од првог извештаја 1990. године, до последњег, који обрађује доступне податке о здрављу и животном веку, нивоу образовања и бруто националном дохотку, закључно са 2019. годином.

Према тој анализи у Србији се у последњих 30 година животни век у просеку продужио за 4,5 године, број завршених година школе у популацији од 25 година и старијој се увећао за 3,2 године, односно за 2,3 године када је у питању очекивани број година који ће деца која тек треба да крену у школу провести у систему образовања.

У истом периоду бруто национални доходак (ГНИ) је опао за 0.6 посто.

Нови Извештај о људском развоју УНДП-а наводи да пандемија ЦОВИД-19 као најновија криза са којом се свет суочава, неће бити и последња уколико људи не смање притисак на планету.

Зато УНДП уводи нови, експериментални индекс људског развоја (ПХДИ) који узима у обзир колико угљен диоксида земље емитују, као и њихов материјални отисак, односно укупну количину природних ресурса искоришћених да би се задовољиле потребе потрошње.

ТопПрес/ Извор: Танјуг