СПЦ и верници данас славе Сретење Господње, успомену на дан када је Богородица први пут увела у храм новорођеног Христа да га посвети Богу.

Сретење Господње представља први сусрет Бога и човека под сводовима јерусалимског храма и сретење новорођеног Месије кога је у наручје примио праведни старац, познат као свети Симеон Богоносац.

Слави се увек четрдесетог дана после Божића и у симболичком смислу је веома важан хришћански празник, јер указује на први сусрет Спаситеља са људима.
Сретење се слави од времена цара Јустинијана (544. година), а као слава веома је често у српском народу, који за овај празник везује своју традицију и обичаје.

Тако постоји веровање да се на Сретење срећу зима и лето. Ако на Сретење осване сунчан дан, а медведи уплашени од сопствене сенке врате се у зимски сан, верује се да ће зима потрајати још шест недеља.

Један од обичаја је и да се на Сретење Господње обавезно пале свеће, јер се верује да пламен свеће кућу штити од грома и других несрећа, али и да има чаробну моћ.

На данашњи дан 1835. донет је први устав Кнежевине Србије, познат као – Сретењски. По узору на француски и белгијски устав, текст устава израдио је Димитрије Давидовић, познати новинар и национални радник. Књаз Милош Обреновић је већ у марту 1835. суспендовао устав, искористивши негодовање Аустрије, Османског царства и Русије. Велике силе сматрале су га превише либералним, у поређењу са уставима европских земаља тог времена, он је то и био, осим ретких изузетака попут Француске и Белгије. Данас је државни празник Дан државности Србије.

ТопПрес /Агенције