Чачак – Најрадоснијем хришћанском празнику, претходи најтужнији дан у години а то је Велики петак.
Симбол Васкрса су офарбана јаја, јер се верује да је јаје које је Богородица донела на Христов гроб постало црвено, пошто су неверници сматрали да ће он оживети уколико јаје поцрвени. Зато се она махом фарбају том бојом, нарочито прво, које има велики значај у нашој култури, оно чува дом и породицу до наредне године, тј Васкрса.
„Временом су уведене и друге боје, а поред фарбања, које је датира од давнина, ради се и шарање, али је оно новијег порекла и сеже два или три века у прошлост. На јајима се могу наћи махом хришћански симболи, али и све што људи сматрају да је прикладно и представља оно што желе да се догоди у будућности, како би се жеље оствариле снагом празника“, рекла је за РИНУ етнолог Снежана Ашанин.
Она каже да је сада распрострањено уверење да се јаја морају офарбати на Велики петак, али постоје и мишљења да то не треба радити тог, најтужнијег дана, када се ни ватра не пали, па се јаје не може скувати и обојити.
„Важно је да се то уради до Васкрса, који пада у пролећне месеце када се буде природа и вегетација, што празник, према веровању, подстиче, у чему се огледа испреплетаност хришћанских и паганских симбола“, додаје етнолог.
Христово васкрсење у недељу представља доказ да се живот рађа после смрти, чиме је разуверио све невернике, и доказао им да постоји свевишњи Господ који одлучује о судбинама и животима свих људи.
„То је празник над празницима, обележава се поводом дана васкрснућа Исуса Христа. Претходи му седмонедељни пост, а свака седмица тог поста има назив. Тако се ова последња седмица поста назива страсна, у којој се обележавају Христово страдање, коме је претходила тајна вечера, а потом и распеће на Велики петак, који представља најтужнији хришћански празник, због жалости за погубљеним Исусом“, рекла је Ашанин.
Постоји веровање да се јаја не смеју бацати већ да се морају вратити природи из које су узета, па се она тако остављају у воћњацима, баштама и њивама, како би подстакла плодност. Васкрс је празник радости, љубави и слоге, тог дана се читава породица окупља као знак јединства не само ње, већ и читавог хришћанског света.
„Као што се за Божић традиционално спрема прасе, тако се за Васкрс припрема јагње. За разлику од дана Христовог рођења који обилује обичајима паганског порекла, за Васкрс су махом везани хришћански симболи и ритуали, који славе живот после смрти, па је све чврсто везано за то значење и симболику“, додала је Ашанин.
Иако пост претходи Васкрсу, Велики петак је дан најстрожег подвизавања за вернике, који је посебно важан, а пост се прекида на дан Христовог васкрсења.
„Укућани би се ритуално омрсили вакршњим јајетом, куцали би се одмах по буђењу и потом јели. Из јајета настаје нови живот, па се сматрало да ће тако у наредном периоду напредовати живот и здравље. Трпеза је свечана, богата, меси се васкршњи хлеб у чије средиште се ставља црвено јаје, како би се његова снага пренела и на род на њивама, односно на жито и брашно“, истиче етнолог.
ТопПрес/ РИНА