Топола – Расадничка производња је посао који захтева доста времена, рада и знања. Однеговати квалитетан расад нимало није лако, а то најбоље потврђују пољопривредници који се баве овом граном производње. Једна од њих је и Јелена Митровић из села Рајковац, која се у овај бизнис упустила 2007. године, првенствено због производње расада лубеница, а онда је посао раширила па сада производи расад на велико.
„До 2007. смо ишли за расад у Лугавчину јер смо се бавили узгојем лубеница на отвореном и продавали смо плод. Међутим, да не би ишли за расад сваке године, ја сам полако уз свог оца почела да калемим, прво за себе а после и за продају. Тако смо почели да производимо расад лубеница а онда је кренуло и остало. Тренутно имамо парадајз Биг Беф и Боб Кет, калемљене и некалемљене лубенице, диње, краставце, паприку“, каже наша саговорница Јелена Митровић.
Она истиче предности калемљене лубенице и наглашава да је то посао који искључиво она обавља јер је како каже „пипав“.
„Производња расада у пластеницима почиње почетком фебруара сејањем семена које иде на грејаче, потом у топле леје. Са калемљењем лубенице почињем почетком марта, најпре се сеје тиква која је подлога за калемљење па лубеница и онда се то после калеми. Пипав је то посао и увек радим ја јер није то баш тако једноставно. Расече се тиква, дода биљка лубенице, то се споји штипаљком. Корен од тикве иде дубоко у земљу и црпи влагу због тога калемљеној лубеници одговара суша више него кишно време и без проблема подноси високе температуре, док не калемљена лубеница има плитак корен и без наводњавања не може да опстане“, објашњава Јелена за ТопПрес и додаје да сваке године повећава производњу калемљених лубеница јер се све више купаца одлучује управо за овако произведене биљке.
Јелени у производњи расада помаже породица, супруг, два сина и мајка. Истиче, да без њихове помоћи и подршке не би могла сама па због тога из године у годину шири производњу а ове сезоне у плану је и узгој лубеница на отвореном.
„Гајили смо раније лубенице на отвореном, па смо кратко прекинули међутим, овог пролећа почећемо поново. Због тога сам и повећала производњу расада али и због велике потражње купаца. Ове године сам 7.000 биљака накалемила, поред тога смо произвели и 4.000 струка парадајза, паприке око 12.000 и око 1.000 струка диње и исто толико не калемљених лубеница. Продајем на пијацу у Тополи, четвртком и недељом и све више код куће, јер имам своје муштерије“, каже ова вредна пољопривредница.
Калемљена лубеница се код Јелене може купити по цени од 100 динара струк, док је не калемљена 50 динара. Цена расада краставаца је такође 50 динара, а исто толико кошта и парадајз, док се паприка продаје по цени од 20 динара.
ТопПрес
Прилог о производњи расада емитован у Дневнику западне Србије