Српска православна црква и њени верници другог дана августа прослављају Светог пророка Илију, свеца за кога се везују бројни обичаји и веровања Свети пророк Илија у православљу се сматра једним од највећих пророка. Своју младост је провео у молитвама у пустињи, а због тачног предсказивања догађаја био је прогањан, нарочито од израелског цара Ахаве и његове опаке жене Језавеље.
Међу празницима у част Светих славних и свехвалних старозаветних пророка посебно и значајно место заузима празник Светог славног пророка Илије, који је у нашем народу посебно поштован и слављен.
Добио је име по старословенском Богу Перуну, богу грома. Сматра се да је преласком на хришћанство, српски народ особине старог бога Перуна, који је управљао муњама и громовима, приписао Светом Илији. Због тога велики број обичаја и веровања потиче још из претхиршћанског времена, а пророк Илија се још назива и „Громовник“.
Свети Илија цео свој живот поклонио је тајни спасења. Свети апостол Матеј у свом Јеванђељу сведочи како је због великих и знаменитих чуда која је Свети пророк Илија чинио, народ Илију називао Христом.
Српска православна црква Светог пророка Илију прославља као најнеобичнијег човека, који је живео на земљи Божјој, као најнеобичнијег човека у људском роду.
Од самих почетака Свети Илија је посебно поштован у Светој цркви, а као један од видова тог древног и непрекинутог поштовања издваја се оснивање свештеног братства у III веку на месту његовог подвига. Поред надахнуте химнографије коју су знаменити црквени песници саставили надахнути Духом Светим и благословеним животом Светог пророка Илије, у његову част су сачуване и бројне светоотачке беседе које на најбољи могући начин величају сва његова свештена дела којима је прославио Господа. Између светоотачких беседа, ту се налазе и беседе Светог Јефрема Сирина, Светог Василија Селевкијског и Светог Јована Златоустог.
На дан кад се слави Свети Илија у доста градова и села организују се вашари, а он спада у најпоштованије светитеље међу Србима, раме уз раме са Светим Николом, Светим Ђорђем и осталима.
Свети Илија је у Србији слава ваздухопловаца, обнародована указом из 1924. године. Пропашћу краљевине Југославије та традиција ваздухопловаца је прекинута, али је обновљена 1992. године.
Обичаји
Свети Илија Громовник, како га још зову у народу, обележава се у најсушније и најтоплије доба године, а обичај је да се тог дана не ради у пољу да се не би навукао гнев светитеља.
Позната је изрека „од Светог Илије сунце све милије“.
Српски народ многе природне појаве приписује светом Илији којем је преласком у хришћанство приписао и особине свог старог бога Перуна, који је управљао муњама и громовима.
Према народном веровању и традицији, свети Илија се вози у ватреним колима која вуку четири коња, из чијих ноздрва избија пламен, а грмљавина је тутњава његових кола којима се вози по небу и облацима.
Не ваља се крстити кад грми
Када на Светог Илију пуцају громови народ каже да то светац гађа ђаволе, па се не ваља крстити да се ђаво не би сакрио под крст у који гром не удара.
Народ каже и да би требало добро гледати место где гром удари јер је то знак да се ту крије нечастиви.
У руским селима постоји веровање да киша пада када Свети Илија развози воду за свеце, па нешто из кола проспе по облацима.
Мед који се вади на Илиндан служи као лек, па ако знате неког пчелара, обавезно га данас узмите.Народ верује да мајке њиме треба да намажу децу по образима како би била здрава.
По предању, на Светог Илију пре подне је лето, а поподне јесен.
Након овог дана, према обичајима, више се не купа у рекама.
ТопПрес/ Извор: Информер.рс