У првих шест месеци ове године извоз хране је за 13,9 одсто већи него прошле године која је била рекордна и ово нам улива додатну сигурност да ми имамо тржишта на која можемо да извеземо сав вишак, изјавио је данас министар пољопривреде Бранислав Недимовић.

Говорећи на отварању националног дијалога о прехрамбеним системима, Недимовић је рекао да иако имамо тржишта на која извозимо вишак, пред државом је изазов и да очува тај извоз.

„Када уђемо у структуру тог вишка, онда имамо разлог и за бојазан, пре свега што у овом тренутку то добро звучи за ратарске културе, као што су пшеница и кукуруз које имају рекордне цене. Због тога су изазови велики, јер морамо да очувамо извоз и да га увећавамо стално и лако можемо доћи до шест милијарди долара извоза хране можда већ следеће године“, рекао је Недимовић.

Због тога је, поручује, важно да Србија не извози само примарне пољопривредне производе, већ полупроизводе који потичу из прехрамбене индустрије или готове производе.

Истиче да када су се у Србији појавили велики трговински ланци сви су сматрали да ће они да „угуше“ српског аграра, те додаје да се то тако и чинило у прве две или три године.

Недимовић наводи да се у то у последњих годину и по дана променило и истакао да се пољопривредници све више распитују за улаз у ритејле, као и да раде на испуњавању њихових стандарда.

Каже да су српски аграри то видели као шансу за фиксну цену, али и као могућност да се њихови производи нађу на страна тржишта, јер су, подсећа, ритејл ланци заправо мултинационалне компаније.

Поручио је да је то шанса за читаву српску привреду и рекао да је важно улагати у млекаре, паковање воћа и поврћа, у селектовање воћа.

„С тим улагањима ми можемо да извеземо храну не у износу од шест милијарди долара, већ би извоз могао да достигне и 10 милијарди долара“, подвукао је Недимовић и најавио да је Србија направила нову меру за унапређење прехрамбене индустрије.

Стална координаторка УН у Србији Франсоа Жакоб истакла је да је српска пољопривреда отпорна на многе изазове, што се, наводи, показало и у време пандемије корона вируса.

У односу на 2019. годину, српска пољопривреда је, наглашава, и у 2020. остварила раст.

Жакоб је навела да 14 одсто запослених у Србији ради у пољопривреди и да је удео пољопривреде у нашем БДП-у 7,5 одсто.

Истиче да су то бројке које се односе само на пољопривреду, без осталих пољопривредних система и зато је, наглашава, то важан економски сектор на који мора да се обрати пажња.

Објашњава да је данашњи национални дијалог о прехрамбеном систему део иницијативе УН и чији је циљ да припреми Србију за глобални прехрамбени самит који ће бити одржан овог месеца у Њујорку.

На дијалогу ће се, каже, дискутовати о свим димензијама прехрамбеног система, укључујући и пољопривреду, али и дистрибуцији хране, паковању хране, утицају пољопривреде на економију…

„То је врло узбудљива дебата о томе како да трансформишемо наш прехрамбени систем, да промовишемо здрав начин исхране, здрав начин живота и наравно многе шансе за људе који живе у руралним срединама“, закључила је Жакоб.

ТопПрес/ Извор: Танјуг