Данас је Митровдан, једна од већих српских слава, крсно је име неких еснафа и дан одржавања заветине у многим местима.

Свети Димитрије је рођен у Солуну у трећем веку наше ере, за време краткотрајне владавине јединог варварског Римског цара трачанина Максимилијана од благородних и благочестивих родитеља, који дуго нису могли да имају децу. Димитрије је још као младић именован за проконзула и касније постао командант Солунске области.

Оглушио се о цареву наредбу да прогони хришћане и јавно је проповедао Христову веру и по царској наредби утамничен је и мучен, напослетку и погубљен. Солунски хришћани су га тајно сахранили, а на његовом гробу касније је подигнута црква, а он је проглашен свецем, заштитником града Солуна.

Према предању, Димитријев гроб одисао је босиљком и смирном, па је он зато назван Мироточиви. У средњовековној Србији, посвећени су му многобројни храмови, укључујући и цркву у Пећкој патријаршији и капелу у манастиру Високи Дечани.

По веровању молитве узнете овом светитељу избављају од разних невоља. У случају очних болести, усрдна молитва упућена великомученику Димитрију Солунском помаже да болест ишчезне и да слепи прогледају.

Ако је на Митровдан, чувени хајдучки растанак, облачно време, народ каже да нас чека топла зима. Ако је ведро, зима пред нама је оштра.

По старом Српском календару Светог Саве, који броји 7.529 година, на Митровдан почиње зима.

Све до 1881. године, сви званични акти Српске православне цркве и сви управни акти и закони српских држава датирани су по Српском календару Светог Саве.

ТопПрес/ ГЗС