Горњи Милановац – Када изаберемо хоби као начин живљења цене нас неки, махом пријатељи;
када изаберемо хоби као начин живљења уз још пропратне друге активности које обављамо у свакодневном животу круг поштовалаца се шири; а када то стигнемо да радимо на начин да у томе будемо најбољи, без премца изазивамо дивљење.
Е па, баш то изазива Александра Мирић, Рудничанка, пословођа у компанији „Металац-Пролетер“, у слободно време, „правилац торти“.
Све што око пожели, Александра може да направи и украси, као из традиционалних и најбољих породичних мануфактура.
Слатке, чоколадне, дечије торте, са украсима и посветама или без њих, посне, мрсне, породичне, свадбене…
Досад их је, каже, направила неколико стотина!
И не само да не стаје већ најављује највећу торту за празник на Руднику, рудничку славу Свети Ђорђе, 6. маја наредне године.
„За Ђурђевдан 2022. планирам да направим највећу торту на Руднику икад. Са посветом Светом Ђорђу. Наша црква носи име по том свецу, славном римском легионару и заштитнику хришћана. Једва чекам“, наводи Мирићева за Глас западне Србије и додаје да је са активношћу прављења торти започела још након средње школе да би, каже, „имала за џепарац“.
Она додаје да јој и данас редовна плата на примарном послу не омогућава живот какав би у потпуности желела, али да се не жали, већ само бори.
По њеном мишљењу, данас се многи жале на услове живота, а понекад је то изазвано недостатком иницијативе и лењошћу.
Сматра да је потребно више борбе и „све ће доћи на своје“.
„Кад год ми неко нешто наручи, било би ме срамота да одбијем, искрено, тако сам васпитана, а и посреди је хоби који обожавам. Да не звучим нескромно, знам да сам у томе успешна и веома ми прија“, наводи ова стамена Рудничанка, иначе самохрана мајка двоје одрасле деце.
По њеним речима, торте су јој наручивали са Рудника, из Милановца и околине, других крајева Србије, чак и иностранства и далеке Америке.
„Пријатељи из Чикага са мном контактирају уочи сваке славе. И кажу да кад се окупи фамилија сви нестрпљиво чекају сечење торте. То ми даје подстрек да и даље наставим у том стилу и сваког свог, нећу ни да кажем, купца и муштерију, већ познаника и пријатеља кога сам стекла, обрадујем. Ниво квалитета никако не сме да се смањује“, поручује Мирићева.
Стиже да направи торту од четири килограма за релативно кратко време, за свега двадесет минута ако прављење не садржи и печење кора!
„Највећи комплимент сам добила од једног човека који је, пошто је наручио велику торту, у року од 24 часа послао слику на којој торте нема. А јела ју је само његова ужа породица. Била сам баш дирнута“, каже она наводећи да је „пракса најбољи аргумент“.
Упитана да ли је некад осетила умор док спрема торте, одговара одрично и истиче како је уверена да то колико труда и енергије улаже не може да не дâ резултат.
Најчуднији облик торте јој је био у облику медведа, у тзв. 3Д формату јер је „требало то квалитетно обликовати“, а најтежи када је направила прву свадбену на три спрата, од 15 килограма.
„На Руднику, у свом дому, осећам неки посебни мир и ту знам да дајем најбоље од себе. Моја деца ми помажу колико могу. А да не причам какав је осећај када усрећите неко друго дете. Дечије торте су посебна тема. Због њих то и највише вреди радити“, напоменула је саговорница ГЗС.
Да ли планира да „обједини потенцијале на једном месту“ и евентуално се с неким удружи или сачини неку организацију која би се бавила мини-производњом торти?
„Не, то би убило драж и чар. Мислим да је овако боље, а како оно кажу, ’добар глас надалеко се чује’. Задовољићу се уз само препоруке које иду од уста до уста, тј. од залогаја до залогаја!“, закључује Мирићева.
ТопПрес/ ГЗС