Снег који је пао за викенд у Србији паралисао је многа места, а становници бројних општина остали су без струје и непроходних путева.
Путари широм земље раде непрекидно док им посао отежава снежни нанос те су неки правци непроходни, а у Ивањици, Гучи, Сјеници, Крупњу, Лучанима, Љубовији и Новој Вароши проглашена је ванредна ситуација.
Метеоролог Иван Ристић изнео је најновију прогнозу времена до краја децембра.
Према његовим речима, до викенда нас очекује стабилизација времена, без падавина и са ниским температурама, али напомиње да за викенд стижу нове падавине, те ће се јутарња температура кретати око нуле, а дневна око 3-4 степена и такво време задржаће се до 20. децембра.
„За Нову годину биће хладно“, упозорава Ристић и додаје:
„Од 20. децембра температура у постепеном паду уз повремени снег. После 20. децембра долазе ледени дани. Метероролог Ристић наглашава да ће 22. и 23. децембра дневна температура бити између -5°Ц и -6°Ц степени. Све до Нове године нема отопљења“, каже Ристић.
Ледена зима
Јаки сметови и високи снег који је паралисао Србију овај викенд подсећа на сценарио из ледене 2012. године када је Влада Србије донела одлуку да прогласи ванредну ситуацију у целој земљи.
У Београду је ова зима остала запамћена и по томе што су дуже од месец дана биле залеђени Сава и Дунав, али и по томе што је снег падао чак и на температурама испод -10.
У новијој историји ова зима се води као најхладнија у Србији. Талас хладноће однео је 15 живота. Те године забележене су најниже температуре у Србији, Нови Сад и Неготин -27°Ц и Пожега -26°Ц.
„Та година увек може да се врати, само не знамо када. За сада нема таквих услова, али рано је говорити јер прогнозу знамо само месец дана унапред“, казао је Ристић.
Најхладније зиме у Србији биле су 1954, 1963, 1985, 1964, 2003…
У Београду је најнижа зимска температура забележена 10. јануара 1893. и износила је -26,2 степена.
Једна од најхладнијих зима у већем делу Србије била је 1954. године, када је средња температура била – 4,7. Те зиме је у у Сјеници, 26. јануара, измерена температура од -38 степени.
На основу званичних података РХМЗ, рекорд из 1954. године ипак је оборен три деценије касније. Наиме, на Пештерској висоравни, у Карајукића Бунарима, скала на термометру се 13. јануара 1985. године спустила до минус 39,5 степени.
С обзиром на то да се метеоролошка мерења у Београду врше дуже од 130 година, као најхладнија зима у престоници води се она из 1891. године са просеком за сва три месеца од минус 4,5 степена.