Топола – Воћари из села око Тополе полако приводе крају овогодишњу сезону када је јабука у питању. Памтиће је, како кажу, по изузетно ниској цени која је једва покрила трошкове улагања док зараде засигурно нема. Због тога, већина њих сече своје јабучаре и планира да сади неко друго воће које ће им донети бар мало зараде. Аца Глишић из села Шуме, још увек остаје веран овом воћу, али ако цена свежих плодова не буде виша и он ће бити принуђен да посече на хиљаде стабала јабука.
„Шта да вам кажем, ово је одлично! Ако се настави оваква још једна година, можемо да доведемо багер и да ово повадимо, па да се вратимо на ратарење или сточарење ето толико је завидна ситуација код нас у Шумадији. Цена за прву класу која се још не продаје је до 30 динара са нашом производњом која достиже 50 тона по хектару таман покрива трошкове рада, хемије, ђубрива, нафте, радили смо за џабе – зареде нема, како ћемо да преживимо видећемо“, каже за ТопПрес, Аца Глишић воћар из села Шуме.
Тржиште за прву класу још увек је неизвесно, док се трећа класа тзв. падалица откупљује по цени од пет динара по килограму. Друге класе на тржишту нема, тако да су воћари принуђени да све плодове који не задовољавају критеријуме купаца за извоз, одбаце у падалице и продају по веома ниској цени.
„Не зна се где ће завршити прва класа, великог интересовања нема. Падалица је пет динара, таман покрива трошкове рада за њено купљење а трошкове производње не покрива уопште. Она је остала ситнија због суше, калибар који захтевају трговци је око 70 цм у пречнику, обзиром да је мања од тога она иде у индустријску прераду за сокове, базе, кашице. Нека иде за шта год, али срамота је да буде пет динара јер је толико једна жвакаћа гума. Јабука је лепо родила, па могу да бирају, зато пречник који је мањи од траженог њима не одговара и ми другу класу немамо, да није тако добро родила вероватно би и ове јабуке њима одговарале овако на бирање па више од пола бацамо у бесцење“, наглашава Глишић.
Овај воћар се бави узгојем јабука дуги низ година, поседује бројне засаде разноразног сортимента. Мишљења је да би надлежни требали да стану иза пољопривредника и обезбеде им сигуран пласман и цену, како би и њихова производња била лакша.
„Имамо око 18.000 стабала јабуке разног сортимента, углавном црвених сорти јер су оне сада актуелне на тржишту. Бојим се да ако се овако настави нема перспективе, иде се у задуживање јер не можемо да се исфинансирамо и за пар година доћићемо до банкрота. Ове године је шљива имала добру цену као и малина али питање је за даље и то како ће бити, држава мора да стане иза пољопривредника и да се зна цена. Све је поскупело, ђубриво, хемија, нафта а цена никаква, тржиште неизвесно па како да опстанемо и чему да се надамо“, закључује воћар из села Шуме.
ТопПрес
