Министарка трговине, туризма и телекомуникација Татјана Матић оценила је да можемо бити задовољни претходном туристичком годином пошто су постигнути одлични резултати у српском туризму и навела да је у првих десет месеци 2021. остварен девизни прилив око 1,27 милијарди евра.
Осврћући се на туристичку 2021,. каже да она није почела сјајно и да није обећавала много, али да када се на крају саберу резултати можемо бити више него задовољни.
У прилог томе наводи и податак да нам је девизни прилив од туризма за првих десет лањских месеци износио 1,27 милијарди евра, а колико је тај резултат добар показује поређење са 2019, нашом
рекордном туристичком годином, када нам је девизни прилив износио само 200 милиона евра више односно 1,4 милијарде евра за целу годину.
Разлог за задовољство, према њеним речима, представљају и подаци да је у Србији боравило 2021. више од два и по милиона туриста, који су остварили 10 милиона ноћења.
„Ови подаци нам уливају оптимизам да ће и 2022. бити значајније боља, јер не заборавимо, да је почетком 2021. била врло неизвесна ситуација у вези са ковидом, са вакцинама, а опет смо забележили одличне туристичке резултате“, навела је министарка.
Оценила је да су добрим резултатима допринели потези Владе Србије која је брзо реаговала, набавила вакцине и да нас је добар одзив грађана у старту вакцинације ставио на зелену листу Европске уније, што је било важно за пораст броја страних туриста.
„Значајан подстицај развоју туризма дали су и ваучери, а поред тога помоћ хотелској индустрији, запосленима у туристичко-угоститељској индустрији, туристичким водичима у укупном износу од 5,3 милијарде динара, све су то били кораци који су на крају допринели добром резултату“, рекла је Матићева.
Истакла је да су и лане туристичку сезону највише спасили домаћи туристи, којих је у укупном резултату било око 60 одсто, али да се крајем године бележило све више страних туриста.
Процењујући ову годину, министарка указује да ће на њу пресудно утицати епидемиолошка ситуација и да тренутна ситуација, када број заражених опада, веома охрабрује.
„За 2022. годину кључан ће бити проценат вакцинације, а ако он свуда не буде већи од 85 одсто, много тога ће нам зависити од ковид сертификата и бићемо опет условљени различитим мерама заштите здравља. Све то онда не дозвољава да се туристичко-угоститељска привреда максимално опорави, али ја верујем да неће бити тако и да ћемо имати још бољу ситуацију у туризму“, рекла је Матићева.
Навела је да је за очекивати да ће нас ковид сертификати о вакцинацији пратити и у овој години и бити неопходни за путовање по свим европским земљама.
„Међутим, поред тих зелених сертификата у Европској унији сада почињу додатно да се траже и ПЦР тестови. Сасвим је извесно да ћемо до половине 2022. бити у обавези да имамо зелене сертифкате односно потврде о вакцинацији, али исто тако је очигледно да ћемо многим земљама морати да радимо и ПЦР тестове“, каже министарка.
Када је реч о снабдевању основним животним намирницама и евентуалном продужењу владине уредбе о замрзнутим ценама ових намирница, министарка истиче да је сасвим сигурно да Србија има довољне резерве пшенице, те да ћемо имати довољно брашна.
„Наши грађани не морају да брину о снабдевености тржишта основним животним намирницама. Србија је један од највећих произвођача пшенице и кукуруза у Европи и ми не само да имамо довољно пшенице за наше потребе већ смо и једни од већих извозника ове робе“, објаснила је она.
Подсећа да је Влада Србије донела две уредбе везане за цене основних животних намирница од којих се прва односи на максималну цену хлеба од брашна Т500, тзв. хлеб сава а друга на основне животне намирнице брашно, шећер, уље, млеко и свињски бут и важи до 15. јануара.
„Обе уредбе су донете пре свега ради стабилизације цена основних животних намирница на тржисту и у сврху заштите наших најугроженијих потрошача. То је обавеза државе и она ће наставити и даље да штити своје најугроженије потрошаче уколико буде било потребно“, каже министарка Матић.
Прецизира, да то значи да ће у случају потребе важење ове уредбе бити продужено.
ТопПрес/ Извор: Танјуг