Чачак, Драгачево – Глас о доброј чачанској ракији, надалеко се чуо па је о њој певала и група Галија. Данас у граду на Морави има доста озбиљних произвођача ове љуте капљице за коју кажу да бистри ум, чисти крв и повремено уме да ‘олабави’ карактер. Међутим само је једна остала посебна а то је она домаћа која се пече на традиционалан начин у чувеној ‘веселој машини’.
Један од воћара из чачанског краја који ових дана не гаси казан и прерађује воће је и Борко Караџић. Овај врсни воћар на свом имању гаји 6.000 стабала крушке које су одавно стасале за пун род. Само једна каца у његовом дворишту може да прихвати 20 тона крушке у кашастом стању које ће завршити као ароматични напитак.
„Крушка је просечно родила као и сваке године, гајим је на 6,5 хектара и принос је око 70-80 тона, целокупан род иде у прераду. Пече се на природан начин наш традиционалан у бакарним казанима два до три месеца док се цео посао не заврши. Након тога се чува две до три године па тек онда може на тржиште“, каже за ТопПрес овај драгачевски воћар.
Он објашњава да се након одлежавања ракија пакује и затвара а цео процес у његовој производњи одвија се по хасап стандарду о безбедности хране.
Према његовим речима најквалитетнија ракија крушковача добија се од сорте виљамовка, која сазрева крајем августа месеца. Друга сорта која се најчешће прерађује у ракију јесте боскова бочица. Како каже, плодови крушке достижу максимални садржај шећера 2–4 недеље после бербе.
Ракија од крушке пије се са уживањем, по мало, како би се осетиле све њене мирисне ароме.
Иначе, према подацима у последњих пет година производња ракије у Србији се повећала за 25 одсто док је извоз увећан за преко 40 одсто.
ТопПрес
