Насељавање празних сеоских кућа, обезбеђивање минибусева за превоз људи са села, као и покретање манифестације Михољски сусрети села, три су најважнија прошлогодишња пројекта Министарства за бригу о селу, а њихова реализација биће настављена ове године када се планира подела још 6.000 празних кућа са окућницом, каже ресорни министра Милан Кркобабић.
Наставиће се и рад на развоју задругарства у Србији, који испешно функционише последње четири године, поручује Кркобабића у разговору за Танјуг.
Када је реч о оживљавању села кроз обезбеђивање средстава за куповину празних сеоских кућа од стране Министарства за бригу о селу, Кркобабић каже да је план да се у наредних пет година у празне куће по селима широм Србије насељава по 6.000 породица, па би се у том периоду попунило 30.000 кућа, од укупно 150.000 колико се процењује да у Србији има празних кућа на селу.
Према његовим речима, на тај начин би био враћен живот селима у многим крајевима наше земље.
„За реализацију тог плана биће потребно доста новца, по око 50 милиона евра годишње, али постоји јака воља и решеност да се то оствари“, каже он.
Подсећа да је лане за ову намену одвојено прво 500 милиона динара, а ребаласном додато још 180 милиона, дакле укупно 680 милиона, чиме је омогућено да више од 650 породица остане на селу или да се из градова и приградских насеља врате да живе на селу.
„Реч је о младим људима, који просечно имају по 30 година, од којих је 519 већ живело близу кућа које су добили, а 132 породице су напустиле градове и отишле у села“, истиче Кркобабић.
Он наводи се из разговора са људима на селу лако уочило да је великом броју њих проблем како да се из свог села превезу до другог села или средишта своје општине где иду код лекара, обављају администативне послове, набављају неопходне намирнице.
Зато је лане покренут пројекат набавке минибусева за села, а прва возила сељаци могу очекивати у првим месецима ове године.
Такође, 2022. ће се наставити и обнова задруга. Према речима саговорника Танјуга, у претходне четири године у Србији је формирано скоро 1.000 нових задруга а у овој години се планира тзв. вертикално повезивање и специјализација задруга.
„Циљ је да добијемо задруге које су способне да се баве научно-истраживачким послом, истраживањем тржишта“, каже Кркобабић.
Указује да је неопходност задружног облика организовања условљена уситњеношћу поседа у Србији, који у просеку износи око шест хектара и да зато концепт задругарства у нашој земљи нема алтернативу.
Оцењује да је број од 1.000 новоотворених задруга у протекле четири године превазишао сва очекивања и као веома позитивно наводи то што се дух задругарства поново вратио и што се вратило поверење у задруге.
У свему томе је, истиче он, од великог значај била и подршка државе, а она новчана се у 2021. огледала кроз помоћ за 58 задруга, којима је зависно од тога да ли је реч о новим или старим задругама, давано по 15 односно по седам и по милиона динара.
„Интересантно је да смо лане први пут имали и туристичке задруге, затим социјалне задруге као и две задруге са Косова и Метохије“, каже министар Кркобабић.
На веома добар пријем у селима наишла је и иницијатива о организовању Михољских сусрета села, која је, како објашњавају у Министарству за бригу о селу, замишљена да окупља људе у селима Србије.
Лане, када је и покренута, покрила је око 950 села и окупила више од 100.000 учесника, који су се такмичили у разним спортским дисциплинама, културним садржајима, кулинарству.
„Ова манифестација је превазишла сва наша оцекивања. Ми јесмо финансијски помогли да се она одржи, али морам да кажем да средства која су учесници на њих потрошили далеко превазилазе суму коју је дала држава“, наглашава Кркобабић.
Додаје да све локалне самоуправе које су лане биле укључене у организацију ове манифестације траже да она постане традиционална и обећава да ће он као ресорни министар помоћи да тако и буде.
ТопПрес/ Извор: Танјуг