Кнић – Милија Паламаревић, са знањем које је стекао на београдском Ветеринарском факултету, могао је да бира у којој европској метрополи би могао живети, али учинио је потез коме се многи његови земљаци диве и скидају капу. Вратио се у село Губеревац код Кнића, да своју памет примени у свом домаћинству.
„Средњу пољопривредну школу сам завршио у Краљеву, касније сам одлучио да се додатно образујем и упишем факултет у Београду, који сам завршио пре рока са просечном оценом 9,61. Волим ветерину јер знам да у месту одакле сам потекао је то што је неопходно, уписао сам докторске студије и то сам завршио ове године у јануару месецу, а у међувремену сам се и оженио, постао отац двоје дивне деце и остао ту где су ми корени“, казао је за РИНУ, Милија Паламаревић из села Губеревац код Кнића.
Најбољу праксу током свог школовања имао је у свом домаћинству, где гаји 120 грла крупне стоке и већ од малих ногу зна шта је њихова потреба.
„Ове године успео сам да завршим шталу на два спрата, где могу да сместим и до 200 крава сименталки које дају доста млека, тренутно имам око 120 грла крупне стоке. У приземљу ми се налази сва механизација која ми је неоходна за припрему хране за животиње. Планирам да моју шталу упуним у пуном капацитету и не одустајем од те намере, јер би пре живео у селу него ходао београдским асфалтом“, казао је Паламаревић.
Овај вредни пољопривреник са докторском дипломом остао је веран селу, градећи кућу и окућницу, не желићи да зарасте у коров и шибље. Са својом породицом обрађује 150 хектара земље и није се покајао ни једног тренутка.
„Бити једини ветеринар у свом селу носи велику одговорност, домаћини те гледају као члана породице, јер у сточарству којим се баве, моја помоћ им је преко потребна. Зими иако има мање посла на селу, то не значи и за мене, као ветеринара зову ме на све све стране, не гледам када је киша, дубок снег или град, моје знање им је преко потребно, а ја помоћ другима никада не одбијам. Када живите на селу, увек се нађе посао и немате слободног времена, када обрађујете све ливаде и пашњаке у кругу од десет километара дан мора да вам почне рано па чак и пре сунца, у пет сати сте већ на ногама и не завршава се кад сунце зађе већ када се све ливаде покосе, стока намири и као ветеринар помогнете својим комшијама „, прича Милија.
Иако се не жали, овог вредног Книћанина брине само једно, криза у Украјини. Нада се да цене нафте и пољопривредних производа неће отићи у небеса, и тиме многим пољопривредницима ставити прст на чело, јер је уверен да ако је српски сељак јак, јака је и држава.
ТопПрес/ РИНА
