Улагање у развој вештачке интелигенције и њено коришћење је једно од стратешких опредељења владе, изјавио је данас директор Канцеларије за ИТ и еУправу Михаило Јовановић.
Представници НАЛЕД-а представили су данас Други конкурс за подршку иновацијама и дигиталној трансформацији микро, малих и средњих предузећа и стартапа, под називом „Од Иновација до звезда“, који траје до 18. маја ове године.
У презентацији је учествовао и Јовановић који је истакао да је Србија успела, захваљујући радно интензивним инвестицијама у последњих пет, шест година да снизи стопу незапослености, са више од 25 процената на испод 10 одсто.
Навео је да је сада оријентација Владе Србије да се окрећемо ка иновацијама и дигитализацији пословања, како бисмо добили већу додату вредност.
„Са иновацијама добијамо додату вредност и стварамо већи БДП. Влада је урадила доста у пољу дигитализације и трансформације јавне управе и привреде, где се улаже у дигитализацију. Једно од стратешких опредељења је улагање владе у вештачку интелигенцију и њено коришћење“, нагласио је Јовановић.
Подсетио је да је још 2019. донета Стратегију развоја вештачке интелигенције, у оквиру које је успостављена платформа за вештачку интелигенцију у крагујевачком Државном дата центру.
„Прошлог месеца је она стављена на располагање универзитетима, научно-технолошким парковима и стартаповима, јер ће кроз рад са вештачком интелигенцијом они доћи до бољих пословних решења, која праве додату вредност. Очекујем у наредном периоду већи фокус малих и средњих предузећа на примену вештачке интелигенције“, рекао је Јовановић.
Навео је да је веома важно да се наша привреда са радно интензивних делатности преоријентише на иновације.
Јовановиће је похвалио компанију Филип Морис што је одлучила да финансијски подржи домаћу иновативну заједницу и позвао све из тог сектора да искористе прилику за развој коју им пружа НАЛЕД-ов конкурс.
Регионални директор корпоративних послова у компанији Филип Морис Србија Иван Милетић је рекао да се визија те компаније о томе како треба да изгледа српска привреда након пандемије поклопила са плановима НАЛЕД-а и Владе Србије.
„Схватили смо да се визија компаније фокусиране на иновације и трансформацију из дуванске индустрије у компанију будућности поклапа са визијом владе о томе где Србија треба да буде у свету. Да то буду производи базирани на дигитализацији, да се што мање базирамо на традиционалним производима“, рекао је Милетић.
Додао је да је зато донета одлука да Филип Морис финансира процес дигиталне трансформације.
„Тај програм има три стуба. Први је директна финансијска и експертска подршка предузећима и стартаповима. Влада је направила инфраструктуру, ми дајемо финансијску помоћ. Други стуб је регулативни оквир који треба да побољша пословно окружење и ту је много урађено, а трећи стуб је промоција Србије као дестинације са дигиталном економијом, како бисмо се ставили у исту раван са Финском и Израелом“, рекао је Милетић.
Он је навео да је Србија по иновацијама на 52. месту у конкуренцији 132 земље, али је додао како је у ЕУ удео приватног сектора у финансирању иновација 59 процената, а у Србији свега 10 одсто.
Не улажемо довољно као приватни сектор да би се те две ствари спојиле и надамо се да кроз овај пројекат успевамо у томе, оценио је Милетић.
Директор Одељења за конкурентност и иновације НАЛЕД-а Душан Васиљевић рекао је да Филип Морис ове године финансира дигиталну трансформацију предузећа са 1,1 милионом долара и додао да очекује добар дозив на конкурс.
„Постоји већа флексибилност у примени конкурса, захваљујући приватном извору финансирања, тако да могу да се пријаве и они који имају само тим који није регистрован као фирма. Приватан извор финансирања омогућава нам да улажемо и у људе, што мислим да је важније него улагање у ствари“, оценио је Васиљевић.
Нагласио је да ће они који буду добили грантове имати врхунску стручну помоћ кроз овај програм.
Он је навео да ће НАЛЕД до краја месеца имати „сиву књигу“ иновација, која ће Влади Србије показати који проблеми постоје на пољу иновација и како да се стање унапреди.
Оснивач стартапа Зенхира Владимир Божовић, који је прошлогодишњи добитник гранта, навео је да је живео и радио пет година у Италији и да из тог искуства и разговора с колегама из других западних земаља може да каже како Србија не касни много по иновацијама и да чак има и неке предности.
„У Италији вам треба 10.000 евра да отворите фирму. Код нас има много више олакшица. Мислим да су овакви програми изванредна прилика да се премости тај иницијални период који је најтежи, зато што је тешко убедити инвеститоре да вам дају новац, ако немате шта да им покажете као готов производ“, навео је Божовић.
ТопПрес/ Извор: Танјуг