Горњи Милановац – Из центра метрополе каква је Београд, где свако хрли да развије нешто што је напредно и модерно, спортисткиња Катарина Милошевић пошла је у супротном правцу. Не марећи за коментаре типа „зашто из веће у мању средину“, она је осмислила концепт за физичко-духовни развој, спроводећи у дело давно замишљене идеје о оснивању јога-центра у Горњем Милановцу.
Дуг према родном граду био јој је инспирација али и мотив да те идеје и реализује у граду под Рудником, и већ десет година успева да буде не само омиљена код својих практиканата, него и неко ко саветима подиже своје клијенте и на неки начин окрепљује.
„Нисам имала проблем са тим причама да је нелогично отићи поново у мали град. Милановац је мој град, волим га, осећала сам да ће доћи моменат да своје идеје спроведем у дело баш у њему итд. Свако треба да постави циљ и да покуша да то касније следи. Мени је циљ био јога-центар у Горњем Милановцу“, каже за РИНУ инструкторка ове вештине и једне свеобухватне психофизичке дисциплине.
Клијенти који дођу дуго се задржавају што је чини посебно срећном и управо то сматра потврдом квалитета и садржајности њених „инструкција“.
„Моја идеја се у ствари реализовала напуштањем Београда. У главном граду сам живела 20 година, тамо студирала и основала породицу, развила се као инструктор јоге, а онда решила да се вратим у родни Милановац. Специфичност је да је мој јога-центар посвећен свим генерацијама јер свако себе може да пронађе у томе и ту нема неких одвајања по годишту“, прича Милошевићева и додаје да је право бављење јогом започела још пре 10 година у Београду.
Каже да редовно обилази светске семинаре и да је било потребно време а и стрпљење за достизање правог знања и степена примене усавршених метода.
Катарина је иначе мајка данас тинејџера Арсенија ког је са собом повела у родни град и живе једним другачијим животом, а са њима су и њени родитељи као и многи грађани и грађанке Милановца као и мештани околине.
Све њих је ангажовала да заједно практикују јогу и живе здравим начином живота.
Из центра београдске Кнез Михаилове где је оставила простор и где је успешно водила више група правац под Рудник да оствари своје снове, није само питање опредељења већ и жеље за мирнијим и здравијим животом. У слободно време она планинари и кад год јој се укаже прилика осваја нове планинске врхове у околини. Рудник јој је најближи и најдражи.
„Природа је овде нестварна, има много тога да се види и да свако нађе адекватан одмор под парчем неба овог дела Шумадије. Рудник је посебан, никад досадан и увек изнова примамљи“, закључује Катарина.
ТопПрес/ РИНА