Горњи Милановац – Када су мештани села Прањани пре месец дана први пут на Воденичком брду угледали пса како стоји поред пута, није им то у први мах изгледало ништа необично док нису схватили да се црни пулин данима не помера са истог места, као да неког чека.
„На звук аутомобила он весело излази из оближњег шумарка, машући репом и подигнутих ушију. Међутим, кад види аутомобил он се истом стазом разочарано врати у шуму јер је очигледно очекивао да неко други дође до њега, највероватније власник“, кажу за РИНУ мештани оближњих кућа.
Они додају да му доносе храну и покушавају да га и на тај начин намаме и склоне са сеоског пута, али он то све одбија и наставља да чека.
„Да ли се пулин сам изгубио у некој својој авантури или га је можда неко оставио јер му из некога разлога више није потребан овако веран пријатељ, остаје нам непознато. Оно у шта смо сигурни јесте да овај шврћо и сада, сам крај пута чека свог власника, који по свему судећи неће доћи“, кажу мештани.
Ово није први ни једини, али ни редак случај да пси дуго након растанка чекају свог власника на истом месту. Најпознатији пример у историји свакако је пас Хачико који је свог газду чекао пуних девет година на станици у Токију, а овај одани човеков пријатељ добио је и свој споменик.
ТопПрес/ РИНА