Крагујевац – Много је адута које има град Крагујевац, али је по једној ствари потпуно јединствен у нашој земљи. На његовој територији, у селу Драча налази се прецизно одређена тачка која се сматра за географски центар Србије. Ово место смештено на 352 надморске висине, удаљено је осам километара од града и простире се на падинама Рудника, а насеље је основано почетком 18 века. Данас броји око хиљаду душа и сваки становник, поносан је на чињеницу да живи баш у самом срцу Србије.

“Импонује нам то што је баш наше село центарална тачка Србије, зато би Крагујевац требало да буде и главни град наше државе”, кажу кроз осмех Драчани.

Живописно и ушушкано у брдима Рујевица, Висибаба и Богосављевица, испресецано брзом Драчком реком правa је слика и прилика лепе Србије. Житељи се углавном баве пољопривредом, стога су пропалнци испресецани житним пољима и воћњацима, a трактор најчешће превозно средство.

“Овде је клима јако погодна, зиме нису јаке а снежни покривач буде око десетак центиметара. Земља је родна и плодна, а још увек има оних који је обрађују и од тога живе. Има и оних који се баве сточарством, а прасићи, јагњићи и телад из срца Србије махом иду за Турску. Земља је погодна и за виноградасртво. Скоро је близу села отворена фабрика у којој су се запослили млади, тако да село и даље живи”, рекао је за РИНУ мештанин Драгослав Алемпијевић.

Средњовековни манастир Драча драгуљ села које је центар Србије

Село Драча има пошту, неколико продавница, Дом културе, а оно по чему се истиче јесте да је 1900. године управо у њему основана прва кредитна задруга у Шумадији, осамдесетих година прошлог века отврен је и етнографски музеј. Некада је у селу постајало чак шест воденица поточара, а данас ниједна не меље. Оно што је посебан драгуљ овог места у срцу Србије јесте манастир Драча подигнут крајем 13. века.

“Према предању овде је првобитно постојао средњовековни манастир у коме је живео и умро светогорски монах и светитељ, преподобни Јов. Током 18. и 19. века манастир је био значајан духовни и културни центар овог дела Србије. У време Кочине крајине монаси Драче били су на страни Аустрије, па се и сам Коча Анђелковић у њему једно време крио, због чега је манастир тешко страдао. У црквеној порти манастира сахрањен је Јован Димитријевић Добрача, командант српске војске у бици на Љубићу”, причају мештани села Драча и додају да се у овој светињи и дан данас чувају веома старе иконе.

ТопПрес/ РИНА