Православни верници данас славе Божић, рођење Исуса Христа, најродоснији хришћански празник.
У већим црквама обележавање Божића почело је поноћним литургијама.
Патријарх СПЦ Порфирије поручио је на поноћној божићној литургији, у Храму Светог Саве у Београду, да је мир ултимативна вредност и да треба посебно да се молимо за мир на КиМ, као и да зло које се догодило у Штрпцу, напад на двојицу српских младића, не помути радост Божића.
Верници се традиционално поздрављају са Мир Божји, Христос се роди – Ваистину се роди.
У храмовима се чита посланица архијера Српске православне цркве.
Ујутро звоне сва звона на православним храмовима и објављује се долазак Божића и божићног славља.
Божић је празник рађања новог живота, празник деце и детињства, празник родитељства – очинства и материнства.
Код Срба тај празник је украшен најлепшим верским обичајима и обредима, који имају један основни смисао и циљ: умолити Бога да сачува и увећа породицу и имање домаћина.
Божић је увек мрсни дан, којем је претходио четрдесетодневни божићни пост, који представља прочишћење духа и тела.
Најрадоснији хришћански празник 7. јануара, поред Српске православне цркве, прослављају Руска православна црква, Јерусалимска патријаршија, Света Гора, старокалендарци у Грчкој и египатски Копти, који поштују јулијански календар.
Заједно са Васкрсом, Божић представља један од највећих хришћанских празника и празнује се као успомена на дан рођења Господа Исуса Христа, Сина Божијег.
У Србији је на свечаној божићној трпези најважнија је чесница, погача у коју се ставља златни или сребрни новчић, а она се за ручком ломи искључиво рукама.
Ко у свом парчету пронађе новчић, према веровању, имаће среће у наредној години.
Обичај је да се на трпези нађе и божићна печеница. Укућани положајника, првог госта на Божић, дарују поклонима.
„А кад се наврши вријеме, посла Бог Сина својега јединороднога да спасе род људски, пише у јеванђељу. И кад се испуни девет месеци од благовести, коју јави архангел Гаврил Марији у Назарету, говорећи: „Радуј се, благодатна… ево зачећеш и родићеш сина, и надени му име Исус“.
Христос је, према јеванђељу, рођен тачно у поноћ, када се најсјајнија звезда зауставила изнад пећине код Витлејема.
„У исто време, над земљом израелском појави се велика сјајна звезда која беше необична стога што се није кретала од истока ка западу већ се кретала према југу, а не беше на висини као све звезде већ у висини птичјег лета“, пише у јеванђељу.
Богоридица Марија је у пећини у Витлејему повила у сламу малог Исуса и поклонила му се као Богу.
„Звезду су 40 дана пратила тројица мудраца, Гашпар, Балтазар и Мелхиор. Стигавши у Јерусалим, у витлејемској пећини, над којом се зауставила звезда, поклонили су се детету као цару над царевима и даривали га златом, а потом тамјаном као Бога и смирном као првосвештеника и учитеља“.
Цар Ирод је, у страху за свој престо, наредио да се у Витлејему побију сва мушка деца до две године, надајући се да ће међу њима бити и новорођени Исус.
Тада је убијено, према јеванђељу, 14.000 деце, али је света породица пребегла у Мисир у Египту, где је живела до Иродове смрти.
У порти Саборне цркве Христовог Рођења налази се пећина-параклис где се чувају мошти 14.000 „витлејемских младенаца које крвожедни цар Ирод поби не би ли међу њима убио и Богомладенца Христа.
Иначе, датум обележавања Божића се први пут помиње као празник 336. у једном римском календару. До 16. века сви хришћани су Божић славили истог дана, након 1582. и прихватања Грегоријанског календара од стране Ватикана, појављују се разлике.
Првих векова и православне и протестантске земље су се држале старог календара, што се касније поступно мењало.
СПЦ и верници, Божић славе три дана. Други дан Божића је Сабор Пресвете Богородице, у знак захвалности што је родила Спаситеља, док се трећег дана слави Свети Стефан.
У Србији је Божић од јула 2001. и једнодневни државни празник.
ТопПрес/ Извор: Танјуг