Топола – Последња седмица пред велики Васкршњи пост назива се Бела недеља а последњи дан беле покладе. Некада се ова недеља у српским селима обележавала проласком маскираних поворки које су певале, док би их сељани даривали месом, сланином, колачима, али најчешће јајима. Овај обичај задржао се и данас у селима око Тополе а најмлађи су сачували традицију својих предака од заборава.
„Једва чекам да дођем из школе и да са другарима идем у маскирану шетњу. Маме и баке нас облаче и то су углавном њихове ствари које нама никако не стоје добро али то и јесте циљ да будемо што више маскирани како нас нико не би препознао, навучемо на нас шта стигнемо. Највише добијамо слаткише и јаја, по некад се деси да се падне јер ове хаљине су дугачке, по неко јаје се и разбије али ипак на крају дана имамо пуну корпу дарова, комшије и пријатељи нам дају шта ко има“, каже Немања.
Овако „сређена“ деца обилазе свој крај и на свачијем лицу изазову осмех.
„Да бих све било по пропису за разлику од ношења маски они су имали чарапе преко лица, успели су да сачувају обичај а и да насмеју људе. Њихову креативност наше комшије су даривале разним слаткишима, воћем, јајима, а ту се нашао и по неки динар“, рекла је Јелена.
Старији мештани се присећају како је некада изгледала Бела недеља, па препричавају:
„Целе седмице се маскира и обилази село, али недеља је најважнија. Ми смо раније ишли и у суседна села, сакупи се нас неколико, певамо, смех, шала. Дарују нас оним што се има у кући, најчешће је то била сланина, јаја, по неки слаткиш, воће. Добијали смо и по неки динар углавном у металу, ваља се тако. На крају дана се деле сакупљени поклони, срећи тад није било краја. Сада због овог вируса и то се доста променило, деца не могу да се окупљају у већем броју и да шетају по селу, него ето тако мало у комшилуку чисто да сачувају обичај“.
ТопПрес
