Топола – Снежана и Зоран Карић из Тополе почетком овог месеца обележили су 40 година заједничког живота. Иако су обоје имали тешко детињство судбина их је спојила и наградила дивном породицом коју су одржали на окупу. Свих ових година уз пуно љубави и слоге руку под руку заједнички су градили свој дом а у њему је данас најгласнија дечја граја од њихових унука.
„Моја мајка Снежана рођена је 1964. године, отац јој је био болестан од рођења а мајка је ишла трбухом за крухом како би својој деци обезбедила нормално детињство, 13 година је провела у Немачкој. Снежана је тако одрасла са бабом, болесним оцем од рођења и две сестре, али како нама често прича иако им мајка није била ту а отац је био тешко болестан све три ћерке никада их нису обрукале. Тата Зоран рођен је 1958. године и он је имао тешку животну причу, наиме постао је сироче са само три месеца живота, отац му је преминуо а мајка му се преудала недуго затим кад је он имао само шест месеци. Остао је да живи са бабом и дедом, а када је напунио седам година тешко се разболео. Пукла му је плућна марамица и буквално тад од те болести ретко ко је преживео, он хвала Богу јесте“, прича за ТопПрес Ивица Карић, Снежанин и Зоранов син јединац.
Он истиче да иако су обоје имали тешко детињство Бог их је наградио са пуно љубави. Упознали су једно друго и заволели се на први поглед а њихова љубав траје пуних 40 година.
„Тата и мама су се упознали на аутобуској станици у Тополи, путовали су заједно у Белосавце, Зоран је путовао после више година код ујака а мајка својој кући. Судбина је умешала прсте и десила се љубав на први поглед. После годину дана брака добили су једно дете и на томе су и остали. Сада имају од мене три унучета, Магдалену, Теодора и Алексеја. Тата је од недавно пензинер а мајка ће тек бити“, каже њихов син Ивица и додаје да су се његови родитељи борили читав живот да створе боље услове за живот него што су они имали некада.
„Од веома лошег материјалног стања на почетку њиховог заједничког живота направили су лепу кућу и нормалне услове за живот. На почетку брака су живели у Ђурђеву, а када сам се ја родио прешли су у Тополу јер је тата добио посао у хотелу. Онда су купили плац и саградили кућу. Обоје су своје слободно време проводили у надници и никаквог поштеног рада се нису стидели и сада је тако“, наглашава њихов син.
Снежана и Зоран провели су скоро пола века заједничког живота и никада се нису жалили, како кажу нису ни помислили да једно друго преваре а љубав која се родила на први поглед само је из године у годину била све јача.
„Успех за дуг брак је велико међусобно поштовање, љубав и толеранција према партнеру. Наш дан обавезно почиње заједничком јутарњом кафом и уз њу се договарамо шта ћемо радити и какве су нам обавезе, како се договоримо и испланирамо дан, тако мора и да буде“, сложни кажу најстарији Карићи.
Да су се искрено волели и да је љубав темељ успешног брака њих двоје су и потврдили а да нису могли једно без другога доказали су још деведесетих година када је Снежана отишла да ради у Швајцарску. Њен брачни друг Зоран само месец дана после њеног одласка узео је одмор у свом предузећу и отишао да је изненади и види, од тада се више нису ни одвајали једно од другога.
ТопПрес
