Топола – Шумадија је између осталог  препознатљива и по традиционалним јелима чија се рецептура преноси са колена на колено док се за предео око Опленца каже да је српска Тоскана.  Комбинација хране и вина у будућности могла би бити добитна комбинација за туристе и љубитеље божанског пића и укусног залогаја. Вођена овом идејом а велики заљубљеник у кулинарство Јелена Лазаревић из Тополе одлучила је да у својој кухињи направи италијански специјалитет на шумадијски начин и тако је до Опленца стигла мирисна италијанска фокача али припремљена у срцу Шумадије.

„Моја мама од како знам за себе меси хлеб и разне врсте пецива, из дугогодишњег искуства отишла је корак даље па прави посебне врсте хлебова које на такав начин нико у нашем крају не припрема. Учећи од ње стекла сам вештину припреме доброг ваздушастог теста па сам желела мало да експериментишем и да направим нешто посебно. Италијански пљоснати хлеб сличан нашој погачи зове се  фокача, пече се на традиционални начин у рерни, али се разликује по томе што се одозго украшава поврћем и разним зачинским биљем. Идеју да стварам мале креације на том тесту сам добила спремајући фокаче деци. Тако сам добијала све већу креативност и машту па је тесто добијало букете, кућице, натписе. Украшавање тражи пуно времена, али мене испуњава и радује  када је купац задовољан“, каже за ТопПрес Јелена Лазаревић.

Да би фокача била добра тајна је у изради теста, јер споља треба да буде хрскава а унутра ваздушаста, открива нам Јелена  која је у својој кухињи започела израду овог италијанског специјалитета на шумадијски начин а за њеним мирисним погачама већ  влада велико интересовање.

“Тесто од којег се израђује је мало специфично па је баш по томе посебног укуса. Припрема се од брашна, мешавине зачина, белог лука и маслиновог уља. Затим на тесту од поврћа правим разне мотиве,  у принципу у духу празника или жеље купца направим декорацију. Од недавно сам поред ових да кажем стандардних фокачи почела припрему и од  спелтиног брашна, тако да је ово засигурно један здрав, постан и укусан залогај са мало калорија“, објашњава Јелена.

За овај италијански специјалитет који је можда на први поглед најсличнији пици најважније је правилно припремити тесто. Све остало је креативност и машта која је код наше саговорнице на високом нивоу. Ова вредна  домаћица прве муштерије је пронашла управо у Тополи а онда је почела и продаја на пијацу четвртком. Одушевљени мирисом и укусом овог теста све више задовољних купаца се поново враћа и купује код ње а продаја је започела и путем интернета.

„Прво сам припремала мање количине и продавала четвртком на пијацу, потом су почеле поруџбине за дечје рођендане, прославе, разна окупљања па их радим преко целе седмице. Највише се траже у Београду али јављају ми се купци и из осталих крајева наше прелепе Србије“, истиче Јелена.

ТопПрес