Топола – Последња седмица пред велики Васкршњи пост назива се Бела недеља а последњи дан Беле покладе. Некада се ова недеља у српским селима обележавала проласком маскираних поворки тзв. комедијаши, које су певале, док би их сељани даривали месом, сланином, колачима, али најчешће јајима. Овај обичај задржао се и данас у селима око Тополе а најмлађи су сачували традицију својих предака од заборава.
„Једва чекам да дођем из школе и да са другарима идем у маскирану шетњу. Маме и баке нас облаче и то су углавном њихове ствари које нама никако не стоје добро али то и јесте циљ да будемо што више маскирани како нас нико не би препознао, навучемо на нас шта стигнемо. Највише добијамо слаткише и јаја, по некад се деси да се падне јер ове хаљине су дугачке, по неко јаје се и разбије али ипак на крају дана имамо пуну корпу дарова, комшије и пријатељи нам дају шта ко има“, каже Никола.
Овако „сређена“ деца обилазе свој крај и на свачијем лицу изазову осмех.
„Да бих све било по пропису за разлику од ношења маски они су имали чарапе преко лица, успели су да сачувају обичај а и да насмеју људе. Њихову креативност наше комшије су даривале разним слаткишима, воћем, јајима, а ту се нашао и по неки динар“, рекла је Јелена.
Старији мештани се присећају како је некада изгледала Бела недеља, па препричавају:
„Целе седмице се маскира и обилази село, али недеља је најважнија. Ми смо раније ишли и у суседна села, сакупи се нас неколико, певамо, смех, шала. Дарују нас оним што се има у кући, најчешће је то била сланина, јаја, по неки слаткиш, воће. Добијали смо и по неки динар углавном у металу, ваља се тако. На крају дана се деле сакупљени поклони, срећи тад није било краја. Ја се сећам како је мој супруг ишао са комшијом, били су тад старији људи па су се враћали преким путем ка кући и у тим хаљинама се саплели за неко грање и пали и поразбијали јаја која су сакупили“, присећа се бака Љубица из Липовца.
ТопПрес
