Сокобања – Геотермална вода се у Сокобањи вековима користи за лечење, а од скоро се користити и за грејање заједничке зграде у којој су смештене Основна школа „Митрополит Михаило“ и Средња школа „Бранислав Нушић“. Котларница на угаљ која је раније грејала површину ове две школе од преко 7.000 квадратних метара, замењена је топлотном пумпом на отпадну геотермалну воду из бањских купатила. Ово је и једно од преко 50 иновативних решења за убрзање зелене транзиције привреде и друштва које је добило финансијску подршку Европске уније у оквиру иницијативе „ЕУ за Зелену агенду у Србији“.
Национална кампања „Сарађуј, не загађуј“, која се такође спроводи у оквиру овог пројекта, покренута је управо са идејом да охрабри сваког појединца, али и заједницу и компанију да учествују у зеленој трансформацији, каои да подржи значајне кораке ка унапређењу квалитета животне средине као што је пројекат грејања школа геотермалним водама.
– Лечење у Сокобањи састоји се од инхалације и релативно кратког боравка пацијената у кадама напуњеним термо-минералном водом, која се након тога испушта у оближњи градски поток. Отпадна вода која се испушта није ничим контаминирана. Из овог разлога могуће ју је узети на уливу у градски поток и искористити за загревање објекта. С обзиром да је температура ове воде 32 степена, потребна је значајно мања енергија за загревање кроз топлотну пумпу”, објашњавају у општини, која је уједно и најпосећенија туристичка дестинација у Србији.
Очекује се да ће нови топлотни извор смањити загађење ваздуха у централном делу Сокобање које је потицало од старе котларнице.
– О коришћењу енергије геотермалне воде за грејање се одавно размишља, али смо ту идеју сада конкретизовали. Није нам познато да се термо-минерална вода из јавног бањског купатила користи негде, а свакако се не у околини и у овом делу Србије, који је богат термо-минералним водама. Ту су Гамзиградска бања, Нишка Бања, Врањска Бања. Самим тим, ово решење би могло да послужи као пример и другим срединама“, додају из општине Сокобања.
Према Студији изводљивости из 2017. године, планира се замена котлова на фосилна горива у девет јавних објеката у центру Сокобање, што ће општина постепено реализовати у складу са финансијским могућностима. Општина Сокобања наглашава значај локалних иницијатива за зелену транзицију због све већег загађења ваздуха, посебно зими. Иако јединице локалне самоуправе (ЈЛС) немају довољно капацитета за зелену транзицију, могу бити покретачи различитих иницијатива на локалном нивоу.
„Данас немамо индустријске загађиваче на територији општине, а трудимо се да смањујемо и употребу фосилних горива. Наш слоган је „Сокобања, зелено срце Србије“ и ми се трудимо да га оправдамо“, поручују из општине.
ТопПрес/ РИНА