Српска православна црква и верници данас славе Ивањдан, рођење Светог Јована Претече, један од три велика празника посвећена светитељу за чије се име везује крштење Исуса Христа на реци Јордан и почетак хришћанске проповеди.

Јован Крститељ вршио је обредна купања на реци Јордан и проповедао крштење ради опраштања грехова. Најавио је и крстио сина Божјег у реци Јордан.

Празник, изузетно поштован у нашем народу, установљен је у 4. веку, након успостављања Божића. Ивањдан је честа слава православних хришћанских породица у Србији, а за овај празник су везани и многобројни народни обичаји.

“Обичај је да се бере лековито биље, кантарион, хајдучка трава, спориш, смиље, лаванда, мајчина душица, нана и да се од ивањског цвећа плету венци који се стављају на улаз у кућу. Верује се да лековито биље које се данас убере има посебна лековита својства а да венчићи којима се ките домови представљају симбол бесконачности вере”, каже Мира Радовановић.

Ивањдан се може назвати и девојачким празником јер је читав низ ритуала повезан са девојкама.

У многим нашим крајевима, ноћ уочи овог празника девојке пале ватре, беру цвеће и траве, певају и плету венце.

ТопПрес