Број електронски регистрованих сезонских радника у пољопривреди, за непуних шест година, од када је започета реформа сезонског запошљавања, достигао је готово 100.000, а портал и апликацију до сада је користило више од 900 послодаваца, који су на име пореза и доприноса за ангажоване раднике у буџет уплатили 1,9 милијарди динара.
Портал „Сезонски радници“ чију је израду иницирао НАЛЕД, уз подршку Немачке развојне сарадње, коју спроводи ГИЗ, функционише од 2019. године и омогућава једноставну пријаву радника на дневном нивоу.
Како је саопштио НАЛЕД, портал је тада у потпуности преузела Пореска управа, а број пријављених сезонаца из године у годину расте, па их је тако током 2019. било око 28.000, а три године касније 49.000.
Ови подаци показују да је реформа имала значајан утицај на сузбијање сиве економије и нелегалног пословања, јер је према проценама број радника ангажованих на црно у пољопривреди пре успостављања електронског система пријављивања износио више од 90 одсто.
Пројектна менаџерка ГИЗ-а Амира Омановић рекла је да пре почетка реформе, уговор имало тек нешто више од 3.500 радника, од броја ангажованих сезонаца у пољопривреди Србије, за које се процењује да их има између 65.000 и 80.000.
„Сада их је половина ангажована кроз систем, односно уведена у легалне токове. Закон о поједностављеном радном ангажовању на сезонским пословима у одређеним делатностима, који се примењује од 2019, показао се као добро решење за сузбијање сезонског рада на црно, од чега корист имају сви“, поручила је она.
Овај закон, нагласила је Омановић, пуно је помогао и запосленима, који су сада постали видљивији, а за дане током којих су ангажовани, осим накнаде за рад, сада остварују и право на пензијско и осигурање у случају повреде на раду.
НАЛЕД и ГИЗ залажу се за проширење реформе сезонског запошљавања и на кућно-помоћне послове, грађевинарство, угоститељство и туризам.
Нове околности на тржишту рада, посебно имајући у виду одржавање ЕXПО 2027, додатно ће повећати потражњу за пословима у овим секторима.
ТопПрес/ Извор: Танјуг